Jozef E. Stiglic: Цена напада 11. септембра

Напади Ал Каиде на куле близнакиње 11. септембра 2001. године требало је да нанесу штету Сједињеним Америчким Државама. И јесу, али на начин који Осама бин Ладен вероватно никад није претпоставио. Одговор тадашњег председника САД Џорџа Буша компромитовао је основне америчке принципе, поткопао економију и ослабио њену безбедност, пише у ауторском тексту нобеловац Џозеф Е. Стиглиц.

Напад на Авганистан који је уследио након напада 11. септембра био је разумљив, али наредна инвазија на Ирак уопште није имала никакве везе са Ал Каидом - колико год Буш покушавао да је успостави. Тај рат је, у судару колосалне неспособности и неискреног представљања чињеница, убрзо постао веома скуп.

И стварно, када смо рачунали ратне трошкове САД пре три године, конзервативне процене биле су од три до пет хиљада милијарди долара. Од тада, трошкови су прилично нарасли. Са скоро 50 одсто војника повратника из Ирака који су "квалификовани" да приме неку компензацију, и више од 600.000 до сада третираних у ветеранским медицинским центрима, сада процењујемо да ће само за инвалиднине и трошкове лечења бити издвојено од 600 до 900 милијарди долара.

Чак иако би се Бушу могло опростити што је САД и већи део света одвео у рат на основу лажних претпоставки, као и чињеница да је лажно представљао трошкове целог подухвата, не постоји оправдање за начин на који је изабрао да га финансира.

Његов је рат био први у историји који је у потпуности плаћен на кредит. Док је Америка ишла у борбу, са дефицитом који је већ галопирао од уведених пореских олакшица 2001. године, Буш је одлучио да уведе још једно пореско "олакшање" за богате.

Америка је данас фокусирана на незапосленост и дефицит. Обе претње по америчку будућност могу се, никако у малој мери, повезати са ратовима у Авганистану и Ираку. Огромна војна потрошња заједно са Бушовим пореским олакшицама главни су кривци зашто је САД, од фискалног вишка од два одсто БДП-а када је Буш изабран, дошао до опасног дефицита и дужничке позиције данас.

Директна владина потрошња на те ратове досад је дошла до отприлике два билиона долара - 17.000 долара по домаћинству - са тенденцијом да надолазећи рачуни подигну ту суму више од 50 одсто.

Да ситуација буде гора, дешавања на Блиском истоку утицала су на више цене нафте, терајући Американце да троше више новца на увоз нафте који би, иначе, потрошили купујући производе призведене у САД.

Међутим, амерички војни трошкови и даље су, две деценије након окончања Хладног рата, једнаки трошковима свих осталих држава света заједно.

Морални ауторитет?

Иронично, ратови су поткопали америчку и светску безбедност опет на начин који Бин Ладен није могао ни да замисли. Незадовољство у редовима америчких војника отежало је регрутацију.

Лажно представљајући америчке ратне трошкове, Буш је намерно мање плаћао трупе, одбијајући да одобри најосновније трошкове - оклопљена возила која би била отпорна на мине или адекватну здравствену негу за ветеране повратнике.

Али америчка права снага, више него њена војна и економска снага, јесте њен морални ауторитет. Али и он ослабљен. Док је Америка кршила основна људска права, попут habeas corpus, њена дуготрајна посвећеност међународном праву доведена је питање.

Поред свега овога, колатерална ратна штета је огромна. Према неким извештајима, више од милион Ирачана је погинуло, директно или индиректно. Најмање 1,8 милиона људи је избегло од ратних дејстава, а око 1,7 милиона људи интерно је расељено.

Истина, Ал каида, иако још увек није побеђена, више не представља претњу какву је представљала после 11. септембра. Али цену коју су Америка и неке друге земље платиле да би се дошло у ову ситуацију је огромна и могла је бити избегнута.

Сада ће нас заоставштина пратити још дуго времена. Исплати се прво размислити, па онда делати.