BalkanInsight: Успешна употреба насиља

Косовски Албанци имају прилично искуства са коришћењем насиља у постизању својих политичких циљева. Покушај косовског премијера Хашима Тачија да заузме косовске граничне прелазе потпуно се уклапа у тај шаблон: створити кризу, умешати међунардону заједницу и ангажовати стране посреднике у служби косовске ствари.

Садашња криза десила се када је Тачи одлучио да заузме царинске положаје на косовско-српској граници у покушају да прекине де факто поделу Косова.

Иако косовска власт има апсолутна права да истиче свој суверенитет, европски лидери критиковали су најновији Тачијев гамбит као непромишљен и провокативан. Силеџијством могу да се постигну краткорочни циљеви, али се, такође, ризикује дискредитовање Косова и подривање циља стицања широког глобалног признавања.

Косовци су већ двапут успешно преузели ствари у своје руке. Деведесетих је њихово незадовољство исказивано мирним и ненасилним отпором довело до оружане побуне против српског тиранског режима. Слободан Милошевић је одговорио зверствима и ратним злочинима.

Косовски побуњеници срачунали су да САД никад неће дозволити да се оно што се десило у Босни понови и на Косову. Били су у праву. Клинтонова администрација је 1999. године покренула кампању бомбардовања која је трајала 67 дана и резултирала српском предајом.

Конфронтација српске и албанске омладине у подељеној Митровици покренула је побуну широм Косова у пролеће 2004. године. Фрустрирани изостанком напретка у стицању независности, Албанци су покренули координисани напад на српске енклаве и УН особље.

Бушова администрација осудила је албанско насиље и, закључивши да је статус кво неодржив, покренула дипломатски процес који је кулминирао косовском декларацијом независности.

Србијa је одбила да призна исход. Такозвани "стражари мостова", српски разбојници које је финансирало и координисало српско Министарство унутрашњих послова, насилно су извршили поделу. Српски циљ јесте одвајање петине површине Косова, северно од реке Ибар.

Међународна заједница окренула је поглед на другу страну. Поред тога, игнорисала је српски ембарго добара која су на себи имала царински печат државе Косово.

Косовски специјалци су 28. јула преузели контролу над два северна гранична прелаза како би применили забрану на увоз робе из Србије, а све то као одмазду на меру Србије да забрани извоз косовске робе.

Када су НАТО снаге повратиле контролу, напала их је руља наоружаних Срба. Гранични прелаз Јариње спаљен је до темеља, док је један косовски полицајац убијен.

Тачијева провокација се исплатила. Користећи се емоцијама набијеним позивом на заштиту "светог суверенитета" земље, консолидовао је своју националистичку политичку базу.

Конфронтација са Србијом долази у време када је Тачијев кредибилитет укаљан оптужбама о намештању избора, широко распрострањеном корупцијом и умешаношћу у трговину људским органима.

Тачи је можда изазвао тренутну кризу, али међународна јавност сматра Србију одговорном. Упркос покушају председника Бориса Тадића да дистанцира Београд од хулиганизма косовских Срба, чланство у ЕУ озбиљно је компромитовано.

Европа је изненада обратила пажњу. Разлози су бројни. Насиље на Косову могло би да изазове ескалацију сукоба у Босни и Херцеговини, резултирајући поделом. Поред тога, могло би да доведе и до дестабилизације Македоније, где крхки политички договор одржава мир између етничких Македонаца и Албанаца. На крају, ново насиље на Балкану могло би додатно да појача антиимиграциона осећања која рапидно јачају широм Европе.

Свесна опасности поделе Косова, шефица европске дипломатије Кетрин Ештон позвала је на дијалог, критикујући обе стране да "насиље никада неће бити толерисано". У ствари, насиље је, мобилизујући међународно посредовање, послужило сврси.

Тачи је можда краткорочни победник, али ова криза коштаће Приштину. Чланице ЕУ које одбијају да признају косовску независност само ће појачати своју позицију, док ће дијалог о визној либерализацији, који би омогућио безвизно путовање Косоваца у Европу, бити одложен. Поред тога, аргументи чланица ЕУ које су против даљег ширења Уније биће учвршћени.

Сједињене Америчке Државе не желе да награде насиље. Међутим, остављајући тренутни проблем да бесни или пребацујући одговорност на ЕУ, Америка ризикује стварање још веће кризе.

Бил Клинтон је омиљен због предвођења НАТО интервенције, а Џорџ Буш због чувања косовске независности. Сада је ред на Барака Обаму да предводи међународни дипломатски напор у враћању косовског суверенитета и стабилизацији Западног Балкана.