Der Spiegel: Споменици неуспеле политике

Берлински зид, направљен пре пет деценија, не стоји више, али многе модерне баријере и даље могу да се нађу широм света. Неке су намењене да одврате људе, неке да их задрже, док су неке једноставно намењене да их држе раздвојене, пише немачки лист "Шпигл".

У теорији ниједан зид не би требало да буде немогуће прескочити. "Покажите ми 15 метара висок зид и ја ћу вам показати 16 метара високе мердевине", рекла је пре неколико година америчка министарка државне безбедности Џенет Наполитано коментаришући масиван и високо обезбеђен гранични зид између САД и Мексика.

Модерни зидови у северној Африци, Мексику, Северној Ирској, Кореји и на Блиском Истоку виши су и обезбеђенији него икада.

Вишеслојни, шест метар висок, са бодљикавом жицом, опремљен са инфрацрвеним камерама и детекторима покрета стоји на улазима Сеуте и Мелиле, аутономних шпанских градова у северној Африци. Ови високо технолошки бедеми осмишљени су да зауставе људе да илегално улазе из Марока у Европу.

Слично опремљени зидови могу се наћи на утврђеној граници између САД и Мексика. На другој страни, у Северној Ирској стоји "Последњи зид Европе", који дели целе дистрикте како би, наводно, били спречени сукоби између радикалних католика и протестаната.

Подсетници сукоба који још трају 

Други слични објекти, попут израелског у Светој земљи или оног што одваја Јужну и Северну Кореју, стални су подсетници сукоба који још увек трају.

Међутим, сви ови зидови имају једну заједничку ствар - сви имају две стране. Док се власт нада да задржи илегалне имигранте, избеглице, шверцере дрогом и трговце робљем, за многе висока и бодљикава препрека представља, опасну а често и смртоносну, капију ка новом животу.

Оно што Израел види као "антитерористичку ограду" је, из Палестинског погледа, само још један покушај отимања територије.

Свака од ових баријера представља споменик пропале и неуспеле политике. Када стране у конфликту не могу да склопе мир за преговарачким столом, оне једноставно подигну зид. Када прилив избеглица измакне контроли и имиграција превазиђе предвиђене параметре које држава пропагира, власт гради зид.

У ствари овај тип одбране је покушај да се задржи статус кво и шаље поруку да ствари и ситуација морају да остану какви су били без обзира на цену.

На крају крајева, пад Берлинског зида 1989. године показао је колико дуго такве фортификације могу зацементирати поделу. Потребна је револуција да би се они срушили.