Deutsche Welle: (Не)могућа решења за Косово

После изјаве председника Србије Бориса Тадић да би стварање Велике Албаније „могло да буде део већег решења, са којим би Срби могли да живе" што би подразумевало и да „све стране нешто добијају што би створило трајно решење, мир и стабилност", из ЕУ није било званичних коментара на такве изјаве.

Последњи наводи о подели Косова, у Бриселу су углавном виђени као „лични став" потпредседника Владе Србије, Ивице Дачића, а не званична политика Београда. Из Центра за европску политику (ЕПЦ) у Бриселу поручују да ЕУ и надаље неће коментарисати овакве идеје, јер ни унутар саме Уније не постоји јединство око статуса Косова. Истовремено, Роза Балфур, стручњак за Западни Балкан у ЕПЦ, за Дојче веле каже да се многе опције могу узети у разматрање:

„Подела Косова, подела независног Косова, независно Косово у границама које желе косовски Албаници - све су то могуће опције, али мислим да је то сувише гледање у будућност. У овом тренутку одвија се дијалог Београда и Приштине, где се траже решења за практична питања. Стратегија ЕУ јесте да се првенствено фокусира на сам процес, пре него на његов коначан исход."

Иако Брисел не жели да прејудицира исход дијалога Београда и Приштине, више пута је поновљено да се жели доћи до „нормализације односа" Србије и Косова, и да је решење за статус Косова неопходно како би се наставило проширење ЕУ на Западни Балкан.

После корака Србије (отпочињање дијалога са Приштином, хапшење Ратка Младића), који су у Бриселу позитивно оцењени и могућег добијања датума за почетак преговора о приступању Србије Унији до краја године, у ЕПЦ сматрају да председник Србије, Борис Тадић, има добру основу да настави са политиком интеграција која ће, на крају, морати да укључи и решење косовског питања.

Када се, пак, ради о повезивању питања статуса Републике Српске, са косовским питањем, Балфур каже да такво решење не постоји: „Са становишта Брисела, независна Република Српска није у игри. Недавно је и Кетрин Ештон била врло јасна приликом посете БиХ, и такво решење није предвиђено у међународној заједници."

Kада се говори о „већем решењу" за Балкан, у ЕПЦ сматрају да је то заправо интеграција у ЕУ, али са претходно решеним међусуседским споровима и утврђеним границама. Европска унија не жели да понови проблем који је имала око прихватања Кипра, са неутврђеним границама, каже Балфур и закључује:

„Једном када се границе одреде и када све земље Балкана уђу у ЕУ, природа тих граница ће се потпуно променити. Тада ћемо говорити о простору слободног кретања људи и робе. Границе постају мање битне када се нађете у ЕУ."