РТС Онлајн: Би-Би-Сијев статус Косова

Један од најпосећенијих светских Интернет портала, у својој секцији "Профили држава", Косово приказује под одредницом "територије" која је јасно издвојена од рубрике "Државе".

Тако се Косово, у опису који даје Би-Би-Си, нашло у друштву других "територија" - Абхазије, Чеченије, Корзике, Дагестана, Ингушетије, Северне и Јужне Осетије, али и ентитета попут Гренланда који је, уз аутономију, ипак, део Данске. 

Би-Би-Си Косово описује као "сиромашну територију" која је, углавном, насељена Албанцима и која је једнострано прогласила независност од Србије у фебруару 2008. године. Територију је одмах признао САД, као и најзначајније државе ЕУ. Међутим, Србија се, уз подршку свог "моћног савезника Русије", обавезала да не дозволи Косову да добије место у Уједињеним нацијама, констатује Би-Би-Си.

Косово је, такође, окарактерисано као територија на којој су се вековима развијали напети односи између Срба и Албанаца. После конфликта који су распламсали етничке поделе и репресије, покрајину од 1999. до 2008. године надгледао је УН, а помирење између албанске већине - која подржава независност и српске мањине - остаје недостижно.

Би-Би-Си подсећа да је регион један од најсиромашнијих у Европи, у којем је пољопривреда главна економска делатност, иако Косово поседује богата налазишта руда.

Етнички Албанци, којих је око два милиона, чине око 90 одсто укупне популације. Око 100.000 Срба је остало на Косову, након послератног протеривања неалбанаца. Српска мањина живи на одвојеним територијама које надгледа НАТО. Представници међународне заједнице су навели да су забринути због спорог напретка у остваривању права Срба на Косову, пише Би-Би-Си.

Британски сајт се осврће и на историју овог региона који је био центар српског царства до средине 14. века. Сајт наводи да су Словени и Албанци живели на Косову од 8. века и да Срби Косово сматрају колевком своје државе.

Кроз векове, како се етнички баланс мењао у корист Албанаца, Косово је постало симбол златног доба Србије, описаног у епским песмама.

Пораз Србије у Косовској бици 1389. године донео јој је векове ропства под муслиманском Отоманском империјом. Србија је повратила контролу над Косовом 1913. године, када је та провинција постала део Југославије.

Конфликт стар један век

Би-Би-Си објашњава да конфликт између Срба и Албанаца није настао крајем деведесетих година прошлог века, већ су се ти народи борили за контролу над регионом током 20. века. Године 1960. Београд је постао толерантији према албанском националном идентитету. Албанци су добили сигурне позиције у косовској и југословенској администрацији.

Уставом Југославије из 1974. године, Косово је добило статус аутономне покрајине, а притисак за стицање независности порастао је осамдесетих година прошлог века, после смрти председника Југославије Јосипа Броза Тита.

Незадовољство због косовске позиције у Југославији искористио је будући лидер Слободан Милошевић који укинуо аутономију Косова када је постао председник 1989. године.

Албански покрет отпора није успео деведесетих година да обезбеди независност или обнови аутономију, иако су Албанци прогласили независност 1991. године.

Средином деведесетих, албански герилски покрет, Ослободилачка војска Косова, појачао је нападе на "српске мете". Напади су убрзали брутални одговор југословенске војске.

Сајт описује и бомбардовање Косова и Србије 1999. године, које је уследило пошто је Милошевић одбио да прихвати примирје које је понудила међународна заједница и тако оконча кризу.

У међувремену, отпочело је етничко чишћење косовских Албанаца коју су спроводиле српске снаге. Стотине хиљада избеглица пребегло је у Албанију, Македонију и Црну Гору. Хиљаде људи погинуло је у конфликту, пише Би-Би-Си.

Српске снаге протеране су у лето 1999. године, а УН је преузео управљање покрајином.

Би-Би-Си наводи и ко су савремени лидери територије Косова, а за Хашима Тачија се, између осталог, каже да "као бивши лидер Дреничке групе, сумњичи и за учешће у трговини људским органима Срба убијених током конфликта 1999. године".

Са друге стране, описујући Србију, британски сајт у број становника и површину укључује и становништво и површину Косова. И на приложеним мапама Косово је у саставу Србије, иако је Лондон, међу првима признао самопрокламовану независност власти у Приштини.