Pittsburgh Post-Gazzette: Балкан - Где духови корачају

Вест да је трибунал Уједињених нација за ратне злочине прогласио двојицу хрватских генерала кривим за ратне злочине вратила ме је у прошлост.

Духови ходају Балканом. Још увек духови људи, који су умрли у понекад насилном распаду Југославије од 1991. до 1999. године, лутају по Босни и Херцеговини, Хрватској, Србији и Косову. Многи од њихових убица нису кажњени, нити ће икада бити кажњени.

То је збуњујуће место. Много пута током мог боравка тамо, од 2000. до 2001. године, чудио сам се шта се све дешавало на местима на којима сам био. Једно од таквих места била је црква и порта који су дигнути у ваздух. Испрва вукла ме је жеља да то истражим, пошто сам пре тога посећивао уништене цркве у Бугарској, Грчкој, на Блиском истоку, па чак и у Британији. Убрзо ми је синуло да је то веома лоша идеја. Један од трикова којима су се разне војске које су оперисале у региону служиле био је и да минирају места које су људи често посећивали.

Следећи чудан призор био је ред кућа дуж пута у западној Херцеговини, на којима су били растурени кровови, врата и прозори. То је, како ми је речено, био резултат акције која је текла овако: војници или паравојне формације једне од страна истерали би људе из кућа, затворили би све прозоре и врата, ставили свећу на димњак и пустили гас. Када би гас доспео до свеће, цела кућа би експлодирала.

Предност таквог приступа, речено ми је, сводио се на то да житељи не би могли да се врате, без обзира на исход рата. То је било још једно оруђе етничког чишћења, термина који је у светске речнике ушао у контексту балканских ратова из тог периода.

Двојица хрватских генерала, Анте Готовина и Младен Маркач, проглашени су кривим за ратне злочине и злочине против човечности у Хагу. Трећи, Иван Чермак, проглашен је невиним и пуштен на слободу. Генерали Готовина и Маркач били су одговорни за дела хрватских војника под њихом командом, који су убили и прогањали цивиле, пљачкали куће, гранатирали села и градове, без намере да гађају искључиво војне циљеве.

Људи из подручја које су они и њихове трупе опустошили, због чега су проглашени кривима, били су Срби који су живели у подручју Хрватске који се називао Крајина. Било би 'фер' упитати се шта су Срби радили у Хрватској. Одговор је да су пре распада Југославије различити народи - Срби, Хрвати, Бошњаци - различитих вера - православне, римокатоличке и ислама - живели заједно у поприлично јединственој земљи. Постоји аргумент који каже да је мешање било посебно раширено у Босни и Херцеговини, и да је дивљаштво рата било бар делимично последица таквог мешања.

Крајина значи "ивица". То је било место на којем су се сударале Аустро-угарска и Отоманска империја. У Другом светском рату ту су пронацистички хрватски фашисти истребљивали православне Србе тако што су их затварали у цркве и палили.

Када је Југославија почела да се распада, Срби су, под вођством Слободана Милошевића, наследили велику југословенску војску. Хрвати су имали полицију, али не и војску. Срби су на почетку рата брзо потукли Хрвате, а између осталог је основана и Република Српска Крајина.

Вероватно из разлога што су Срби за нијансу ружнији и агресивнији, и што је Милошевић био тај који је и започео све, Сједињене Америчке Државе преферирале су Хрвате.

Моје искуство о Хрватима у Босни и Херцеговини говори да су имали одређене предности. Они су католици, а тим више и западњаци, за разлику од припадника православне или исламске вероисповести. Хрвати имају и више смисла за економију; у БиХ ствари су се кретале набоље када су они водили банке или министарство финансија.

Шта год био разлог, Сједињене Америчке Државе сложиле су се да је Хрватима потребна војска.

Тако је почела веза између САД и хрватских оружаних снага, с вољеним генералима Готовином, Маркачем и Чермаком на челу, којима се судило за ратне злочине.

Са америчке стране одлучено да је пуно елегантније и политички коректније задржати Конгрес подаље од те акције и америчко учешће у Олуји препустити приватној компанији - Military Professional Resources, Inc. или МПРИ.

МПРИ је био састављен од пензионисаних америчких официра, спремних за малу авантуру и покоји долар, блиских америчким оружаним снагама и добављачима оружја - прави брак склопљен у рају. Хрватима су биле потребне вештине и оружје, а амерички официри су били у потрази за занимљивим и уносним послом.

Са америчким војним способностима, планирањем и наоружањем, нове хрватске оружане снаге брзо су почеле да односе победе против Срба. Могућност порицања да је МПРИ био званично ангажован значила је да би се америчка влада могла лако дистанцирати од свих прљавштина у које се биле умешане хрватске снаге.

Хрватска је под председником Фрањом Туђманом - који би био једнако лош као и Слободан Милошевић да је њихова позиција била обрнута и да је Туђман имао ЈНА - убрзо успоставила чврсту контролу над подручјем који је сматрала својом територијом, укључујући и Крајину.

Да ли би Американци направили боље резултате од оних који су плод хрватских војних успеха потпомогнутих МПРИ-ом, тешко је рећи. Да Америка није била то што јесте, бивши генерали МПРИ-ја могли су бити на суђењу заједно са хрватским генералима јер су планирали хрватску кампању. Овако - они остају богати, а генерали Готовина и Маркач иду у затвор на 24, односно 18 година.

Хрвати су јако љути због пресуде генералима. Они сматрају да су тројица генерала попут Џорџа Вашингтона.