Der Spiegel: Снови о "снежном леопарду"

Једно је од оних благих, облачних летњих ноћи у Астани, када небо изнад степе није потпуно тмурно. У Парку љубави, иза тријумфалне зграде казахстанског Министарства за нафту и гас постављена је бина на којој врхунски национални уметници изводе програм који говори о номадској историји земље, италијански тенор Андреа Бочели пева, a гости у ВИП салону одушевљено аплаудирају.

Руски председник Дмитриј Медведев у Астану је допутовао са турским колегом Абдулахом Гулом, престолонаследником Абу Дабија Мухамедом бин Заједом ал Нахајаном и јорданским краљем Абдулахом. Придружили су се челницима Јерменије, Белорусије, Киргистана, Таџикистана и Украјине.

Међу њима седи казахстански председник Нурсултан Абишули Назарбајев, човек округлог лица, хладне фаце, високог чела, у једноличном оделу. За само неколико сати, прославиће свој седамдесети рођендан.

Назарбајев је прешао дуг пут, од најстаријег сина пастира у једном удаљеном казахстанском селу до шефа државе. Био је радник у челичани, пре него што је постао први секретар Комунистичке партије Казахстана, а мало пре распада Совјетског савеза, Михаил Горбачов је планирао да га постави за потпредседника. Последњих 20 година, он је председник Казахстана.

Трујумфални главни град

Пети јул 2010. године. У току је церемонија у Хан шатиру, највећем шатору на свету, који је дизајнирао славни британски архитекта Норман Фостер.

Његов екстеријер изгледа неодољиво, а 102 метра висока грађевина купастог облика има површину једнаку површини 14 фудбалских терена и издваја се као највеличанственији забавни центар у земљи. У унутрашњости су палме увезене са Кариба, базени и песак са Малезије, баште, водени паркови, биоскопи, велнес центри, парк за децу са рингишпилима, кафићи, бутици и супермаркет.

То је заиста био одговарајући рођендански поклон, јер је Назарбајев главне регионалне администраторе у земљи упозорио: "Неће бити фестивала на мој рођендан. То је наређење и ако било ко од вас било шта буде организовао, биће смењен".

Међутим, много пре тога, паметне бирократе већ су уговориле да се годишња прослава у Астани одржи баш на његов рођендан, 6. јула, па им је било дозвољено да свом владару на рођендан уруче и одговарајући поклон, Хан шатир.

Наравно да је и Назарбајев желео да 6. јул изгледа баш тако, како би пажња целог света била скренута на нови Казахстан који цвета и на човека који стоји иза свега тога. "Астана је постао највећи мегапројекат у целом постсовјетском простору", рекао је Назарбајев те вечери.

Подсетио је публику да је био један од оних који су, 1997. године, наредили да се главни град измести из јужног Алматија (бивша Алма Ата) у северни степски град Астану. "У то време, моја одлука је наилазила на одбијање и неразумевање, али сада су сви одушевљени", рекао је Назарбајев. "Напредне идеје увек наилазе на тешкоће".

Назарбајев је сада начинио последњи корак: нада се да ће уз помоћ Хан шатира ућуткати све оне који су се противили премештању главног града. Астана је други најхладнији град на свету, после монголског Улан Батора.

Сада, чак и ако температура падне на минус 40 степени, 20.000 људи може да ужива у палмама у шатору. Ако пустињски Дубаи може да има олимпијско клизалиште, хладни Казахстан може да има топли Хан шатир.

Амбиције и критичари

Владар Казахстана уложио је 10 милијарди долара у грађевинске пројекте у Астани, како би заостало рурално подручје претворио у нешто чиме земља може да се поноси.

У њему се налази заслепљујуће бела председничка палата, министри станују у стакленим облакодерима, у Нур-Астана џамију може да стане 5.000 верника, град има нову дипломатску четврт, доста тржних центара и скупих зграда у којима квадратни метар кошта и до 4.000 долара.

Са таквим блиставим новим градом, Назарбајев је могао да одговори критичарима попут британског комичара Саше Барона Коена. У његовом филму, Борат (2006), Коен је исмејао Казахстан, описујући га као заосталу државу у којој је распрострањена проституција, трговина оружјем и дискриминација мањинских група.

Главни протагониста филма Борат Сагдијев каже да се казахстанске жене чувају у кавезима и да је национално пиће ферментисани урин од коња. Борат, затим, поносно представља село у којем је рођен, приказујући блатњаве улице, разваљене аутомобиле које вуку коњи и децу у вртићима како машу аутоматским пушкама.

Иако је филм требало да исмеје предрасуде које многи на Западу и даље имају о бившим државама Источног блока, Назарбајев то није тако видео. Био је толико увређен да је одмах забранио филм у Казахстану.

Према његовом мишљењу, Казахстан треба да буде цењен као најуспешнија бивша совјетска држава источно од Каспијског језера. А пошто је нацију провео неокрњену кроз читав постсовјетски хаос, сада са њом има велике планове.

Жеља да земља постане лидер у региону

Казахстан је девета земља на свету по величини и највећа континентална на свету. Њена северна граница са Русијом дуга је скоро 7.000 километара. На истоку се протеже ка Кини, на западу ка Каспијском језеру, а на југу се граничи за Киргистаном, Узбекистаном и Туркменистаном.

Пошто лежи на граници Европе и Азије, Казахстан може да игра у такмичењима УЕФА и тренутно председава Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС). Има 7.000 метара високе планине и најпространију степу на свету. На његовој територији се налазе огромне количине нафте и гаса, као и резерве злата, мангана и угља, а највећи је светски произвођач уранијума.

Међутим, Назарбајева земља има, заиста, само један проблем - има само 16 милиона становника, што значи да, статистички, мање од 6 људи живи на једном квадратном километру, у поређењу са, рецимо, Немачком, у којој на истој територији живи у просеку 230 људи.

Назарбајев, међутим, не мисли да ће то спречити Казахстан да постане једна од 50 најмоћнијих држава света, као што су то урадили "азијски тигрови". Како је објаснио Назарбајев, пре само 50 година, Сингапур је био једна од најсиромашнијих земаља света, али је приход по глави становника од тада порастао 85 пута.

Назарбајев каже да Казахстан не може да постане нови "азијски тигар", зато што у тој земљи нема тигрова. Али пошто има снежне леопарде, Назарбајев обећава да ће, до 2030. године, Казахстан постати централноазијски "снежни леопард".

Како пише на свим постерима у Астани, Казахстан је на путу да постане лидер у региону. Постери, такође, подсећају становнике да је, захваљујући великим резервама природних ресурса, у последњој деценији, бруто домаћи производ по главни становника порастао са 700 на 8.000 долара.

Патриотске објаве као ове усмерене су и према суседним земљама. Како је Назарбајев објаснио, људи у тим земљама немају довољно струје ни хране, и због комбинације интерних борби за власт, етничких конфликата и демократских експеримената, нису успеле да остваре независност.

Заправо, како је рекао реагујући на последње догађаје у суседном Киргистану, тамо нису успостављене функционалне државе, због тога што они имају слабе лидере. Да се нешто слично не би десило и у Казахстану, потребан је јак председник. Другим речима - човек као што је он.

"У последњој деценији, Назарбајев је израстао у аутократу", каже Амирзан Косанов, бивши заменик министра за омладину и спорт, који је сада генерални секретар социјалдемократске партије Азат (слобода).

"Он (Назарбајев) поставља премијера, административне челнике у свим регионима, доноси одлуке све до нивоа дистрикта и изборних комисија и води владајућу партију Нур-Отан (Светло отаџбине), једину која је присутна у парламенту. Строго контролише независне новине, а потенцијалне ривале је најурио из земље. Корупција у земљи је грозна, а јаз између богатих и сиромашних порастао је до неподношљиве границе", каже Косанов.

Због прогона дисидената, опозиција је отишла из Астане. Седиште Азат партије је у Алматију, бившем главном граду, а вила те партије је место где се најлакше могу срести бивше политичке звезде из либералније ере Казахстана, као што су бивши шеф парламента, заменик премијера, неколико регионалних политичара, државни тужилац и чак први казахстански космонаут.

У различитим периодима, Назарбајев их је све сменио, тако да данас имају мало утицаја. Али Косанов прича са ентузијазмом о 250.000 присталица, за које каже да их та партија има.

"Време Назарбајева је истекло, његов режим је слаб. Зашто би, иначе, прихватио одлуку парламента који га је прогласио ‘лидером нације', и дозволио му да, до краја живота, без икаквих ограничења, може да буде биран за председника, да буде заштићен од свих врста истрага о повезаности са криминалом, све док не умре", каже Косанов.

Међутим, не слажу се сви са таквим оценама. Научник Марат Шибутов каже да Назарбајев није диктатор. "Он је само премостио идеолошки јаз који се појавио после пада комунизма", каже Шибутов. Он додаје да Назарбајев боље ради од својих колега у Киргистану и Таџикистану.

Заправо, како каже Шибутов, Назарбајев је једина ствар која држи Казасе на окупу. "Казаси ће прихватити било коју идеологију, док год имају новца у џепу", каже Шибутов. Због тога, они о култу личности, односно култу председника, расправљају за кухињским столом, у својим кућама.

Између скромности и мегаломаније

У Казахстану се лик Назарбајева једноставно не може избећи. Свуда су његови портрети, било у градовима или на удаљеним аутопутевима, а на телевизији се појављује сваке вечери. Среће се са младим виолинистима у новој Палати уметности, у Астани, говори на церемонијама поводом отварања новог универзитета, који носи име Назарбајев, а посећује и фабрике и руднике. Где год иде, прате га камере.

Исто тако, не постоји тако мала тема да оправда сазивање међународне конференције у Астани, где би Назарбајев могао бити награђен за своју улогу политичара од глобалне важности.

На пример, на Економском форуму у Астани, који је направљен по узору на Економски форум у Давосу, председник се обратио "познатим страним гостима" и затражио увођење нове светске валуте.

А у јулу, на првом Међународном конгресу минерала и металургије, заложио се за нову регулативу у области истраживања нафте. Успео је, чак, да се избори за организацију самита ОЕБС-а, која би требало да се одржи у Астани, у децембру.

Према писању Казашке правде, водећих новина у тој земљи, име Нурсултан Назарбајев је постало веома познато у целом свету.

У Астани се налази и Музеј првом председнику Републике Казахстан. У њему су изложени предилица, дрвене кашике из скромног дома Назарбајевих родитеља, његова прва писаћа машина (Ерика направљена у некадашњој Источној Немачкој), његова прва соба за пријем и шест телефона, а целе две собе посвећене су одећи коју је Назарбајев носио када је добијао почасне универзитетске титуле у иностранству.

Иако Назарбајев осцилира између скромности и мегаломаније, многи Казаси то сматрају привлачним. То им даје осећај да земља номада, која је некад била предмет подсмеха и шале, сада исписује своје место у новом свету. Чак и Косанов, ривал Назарбајева, признаје да Назарбајев има мало непријатеља. Он, ипак, додаје да по државу вребају две опасности: једна долази од моћног суседа Кине, а најдиректнија долази од породице.

Бивши зет као ривал

"Цивилизовани свет ће вам окренути леђа, господине председниче", викао је преко телефона, 23. маја 2007. године, Рахат Алијев, тадашњи амбасадор у Аустрији, његов зет и "црна овца" у породици.

Алијев, бивши заменик министра спољних послова, заменик директора обавештајне агенције и власник сада већ седме по величини банке у земљи, изгубио је наклоност председника: Назарбајев га је оптужио да је био умешан у две отмице и протерао га у Европу, где је Алијев, у мају 2007. године, најавио да ће му бити противкандидат за председника на изборима 2012. године.

Рахат Алијев је критиковао Назарбајева, због тога што је прогурао нови устав који му дозвољава да остане на власти до краја живота. "Тог дана, престала је свака нада да ће наша земља имати трајан демократски развој", рекао је Алијев.

Осамнаест дана после телефонског разговора са председником, из Казахстана је стигао факс са копијом судске одлуке, према којој је брак Алијева и Назарбајеве ћерке Дариге проглашен неважећим.

Алијев данас живи у егзилу и скрива се, јер се, како каже, плаши да би казашки агенти могли да га отму. Води и пропагандни рат против Назарбајева, кога назива "мрачним деспотом".

У његовој књизи Godfather In-Law тврди да његов бивши таст води двоструки живот и да, осим три ћерке, има децу и са младом стјуардесом и са једном манекенком.

Такође, тврди да је Назарбајев власник 5.000 веома скупих сатова, да је премештање главног града у Астану изведено уз помоћ милијарди и милијарди украдених од народа и да Назарбајев узима огроман мито за концесије у вези са нафтом, пре свега од стране Американаца.

Породично благо

Наравно, све ове оптужбе могу да буду ништа друго до освета од стране некога ко је "доспео до просјачког штапа". Али чињеница је да породица Назарбајев нема баш добру репутацију код куће.

Бивша жена Алијева, Дарига, најстарија ћерка Назарбајева, доктор политичких наука, има удео у власништву велике банке и много година је контролисала кључне медије широм земље. Сада је продала удео у великој медијској ТВ мрежи Хабар и наставила посао у иностранству.

Његова друга ћерка Динара је пословна жена. Амерички магазин Форбс проценио је њено богатство на 1,1 милијраду долара. Ове године купила је вилу на Женевском језеру за рекордних 50 милиона евра.

Најмалђа ћерка Алија, адвокат, такође добро зарађује. Веома важна пословна жена, води бројне компаније, а на челу је и тима саветника највеће казахстанске компаније у области некретнина. Такође поседује велнес центар, ресторан и ноћни клуб у Алматију.

Све заједно, руски часопис, Тhe New Times процењује богатство Назарбајевих на око 7 милијарди долара.

Избор наследника

Да породица Назарбајев није гадљива на паре види се из примера још једног зета, Тимура Кулибајева.

Кулибајев, који је ожењен Динаром, заменик је шефа моћне казахстанске државне компаније. У једном тренутку, три дневне новине оптужиле су га да је примио милионе мита од кинеске компаније. Међутим, након експресно издатог судског налога, сва три издања су убрзо била одузета и уништена.

Ипак, чињеница да је владајућа породица посебно креативна у вођењу бизниса, изгледа да не забрињава много Казахстанце.

Оно због чега су они заиста забринути јесте оно што Косанов означава као "биолошки проблем". Неће проћи много пре него што ће на ред доћи решавање питања наследника. А Казахстанци се питају ко би могао да седне у председничку палату после њега?

Многи су убеђени да ће одлука бити донесена унутар породице. Неки верују да ће Динарин муж преузети царство.

Други, да ће то бити Ајсултан Назарбајев, 20-годишњи унук Назарбајева, који је завршио студије на Британској краљевској војној академији. Ипак, он је син, осрамоћеног Рахата Алијева, казахстанског "народног непријатеља број 1", кога је Назарбајев осудио у одсуству на 40 година затвора.

Земља могућности

Воз број 52 из Астане за кинески град Урумћи путује само једном недељно: сваког уторка у 3:05 после подне, и потребно му је 25 сати да пређе 1.200 километара да би дошао до границе.

Ипак, то фасцинантно путовање је и путовање кроз казахстанску историју. Воз пролази поред трошних села, у којима се могу видети зарђали трактори јер су се фармери преселили у градове, поред рудника Караганда, који је купио индијски милијардер Лакшми Митал, поред рушевина гулага у коме су боравили руски Немци, и онда дуж 600 километара дуге северне обале језера Балхаш, које је, као и Аралско језеро, у опасности да би могло да пресуши.

Воз је пун Казахстанаца који путују у Кину да купују ствари или да се лече у Урумћију, главном граду аутономне провинције Ујгура Синђијанг. Има и пословних људи који путују, а један од њих је 45-годишњи Думан Халет.

Халет је рођен и студирао у Кини. Иако је почео да ради као метеоролог, касније је постављен за главног администратора подручја близу Урумћија. Неки од његових предака су били Казахстанци који су се борили против руских царева и због тога побегли у Кину. Сада Халмет покушава да се врати у Казахстан јер, како каже, "земља пружа бројне могућности".

Године 2003. Халет је је основао Думан, компанију која је производила компоненте за градњу зграда у Алматију. После тога је отишао у Астану, где је направио фабрику која производи керамичко посуђе.

Такође поседује кафић и фирму која се бави хемијским чишћењем у главном граду, и тамо планира да отвори велнес салон. "Пронашао сам тржишне нише које ниједан други Казахстанац није", каже Калмет. Али када прича о тим стварима, смеје се помирљиво јер зна колико је дубок страх од Кинеза који послују у Казахстану.

Страх од кинеске експанзије

У Достику, граду на граници, у близини планине Тјен Шан, та анксиозност још је видљивија. Овде код Џунгурске капије кроз коју је једном прешао и Џингис Кан у свом походу на запад, данас се налази једина пруга која спаја Казахстан и Кину.

Достик значи "пријатељство". Мали град је кључни трговински центар у коме се продаје кинеска и казахстанска роба. Сваке године, 15 милиона тона робе се превезе возовима између Кине и Казахстана. Казахстанска нафта и метал путују на исток, кинеске грађевинске машине и материјал за гасовод путују на запад.

Ерлан Шакијанов (41), енергични градоначелник Достика, признаје да је чуо да председник Назарбајев афирмативно говори о кинеској понуди да им се изнајми милион хектара необрађеног земљишта, како би узгајали соју и уљану репицу.

Такође зна и за негативну страну приче - то би значило да би се нових пет милиона Кинеза придружило онима који већ сада живе у Казахстану, а има их око 500.000.

"Ја кажем: дајте им земљу, када ми Казахстанци не знамо да је обрађујемо, и свакако не тако јефтино као што ће то радити они", каже Шакијанов. "Поврх свега, нећемо моћи да се одупремо притиску Кинеза. Ускоро, неће моћи да хране своје људе, па ће запретити да ће отворити границу, ако им не дамо ништа од своје земље. Да ли је то трагично? Није".

И цар Александар други је продао Аљаску Сједињеним Државама, додаје Шакијанов.

Он сваких неколико дана прелази границу. У кинеском насељу са друге стране границе, има четири пута више људи него у Достику. "Они су паметнији. Продали смо им недавно једну фабрику челика. Они су је ‘расклопили', преместили и поново подигли у Кини. Отворили су 5.000 нових радних места, а ми сада од њих купујемо челик који смо раније сами производили", каже Шакијанов.

Реалност и гласине

Кинези су инвестирали 9 милијарди долара у Казахстан. Кинеске компаније сада црпе више од једне четвртине нафте из Казахстана, што им доноси три милијарде долара профита годишње.

Пекинг такође финансира изградњу гасовода којим како би се по први пут природни гас извозио са западних поља Казахстана у Кину. Такође, више од 50.000 људи ради на аутопуту који ће повезати Кину са Европом. Око 2,787 километара аутопута који иде преко територије Казахстана требало би да буде завршено за три године, каже Шакијанов.

Међутим, многи Казахстанци не деле такав фаталистички став градоначелника Достика. Они се боје напада суседа. За них није више питање да ли ће Кинези доћи, већ када ће се то десити.

"Било би глупо помислити да Астана може да задовољи Пекинг природним ресурсима", каже стручњак за Кину Мурат Авезов. Кинезима је потребан нови простор за насељавање, што ће најпре наћи у празним степама Казахстана. А одатле ће моћи да имају приступ и Каспијском језеру и Ирану, сматра Авезов.

Како каже радник на железници у Достику, без обзира да ли сте у Астани, Достику или Аламтију - људи кажу исту ствар: "Ако хоћеш да идеш из земље - научи енглески, ако хоћеш да останеш - научи кинески".

Пре неколико година, говорило се да Руси и Кинези желе да поделе Казахстан између себе. Наравно, то је била само бесмислена гласина, али у Казахстану и даље има људи који у то верују.

То су исти они људи који не деле сан Назарбајева о трансформацији Казахстана у "снежног леопарда" централне Азије.