Хладни рат Месић - Тадић

Не знам зашто се Борис Тадић љути - изјавио је у суботу хрватски предсједник Стјепан Месић, признајући да је посјет београдског му колеге Загребу већ неколико пута договорен, али како ствари сада стоје, до окончања његова мандата, нема шансе да се и реализира. Унаточ обећањима, Тадић неће у Вуковар. Али је, наводно, спреман доћи у Загреб чим Хрватска добије новог шефа државе.

Месић тврди да не зна зашто га предсједник Србије ескивира. С Пантовчака медијима сугерирају да разлог треба тражити у односу према Милораду Додику, којега хрватски предсједник често прозива као настављача Милошевићеве политике и главну сметњу стабилизацији прилика на Балкану. Београд се у тој верзији појављује као Додиков заштитник.

Без обзира на утемељеност Месићеве критике, стално шамарање Загреба по проблематичном премијеру Републике Српске може имати више штете него користи. Србе хомогенизира, Додикову позицију јача. Да Београд тако критиком шиба неког Хрвата, учинак би био исти: на хрватској би се страни стварао бункер.

Једнако тако релацију између двије земље отежава однос службене Хрватске, поглавито предсједника Републике, према Косову. Београд се помирио с хрватским признањем Косова, схваћајући да због међународних односа Загреб заправо и није имао избора. Међутим, дубоку српску рану Месић не престаје солити.

Поставља се као прокосовски лидер у регији. Дефинитивно је одлучио да свој, већ одгађани, посјет Приштини реализира прије истека мандата. Очито жели да на Косово оде у функцији предсједника Хрватске. Ако се зна да је досад у државном посјету Приштини био само предсједник Албаније и нитко више, Месићева је журба још контроверзнија.

Србији свакако смета и намјера Хрватске да се пред Међународним судом правде идућег понедјељка појави као свједок у корист међународног признања Косова. Нитко други из регије није пристао на такву улогу. Није посве јасно тко стоји иза такве одлуке: потпуно некомпетентни министар Јандроковић или предсједник Месић?

У сваком случају, шеф је државе био за. Бивши премијер Санадер наметао је ипак много уравнотеженији однос према Косову. Након протеста СНСС-а, српске странке која партиципира у Влади, а супротно коалицијском уговору, која при доношењу одлуке није конзултирана, Хрватска, наводно, одустаје од појављивања пред Судом, али ће приложити своју изјаву.

Умјесто да опроштајним сусретом с Тадићем демонстрира добре билатералне односе, завршницу Месићева мандата обиљежит ће глухи телефон с предсједником Србије. Озбиљно захлађење између Загреба и Београда генерира питање чиме ће хрватски предсједник окончати свој мандат на Пантовчаку, што је салдо његова десетогодишњег предсједања. У сусједним државама Месић је 2000. дочекан с великим надама да ће откравити и релаксирати односе. Нитко у ратом трауматизираној регији није имао његову популарност.

У својим настојањима често није налазио партнере, али у другој петољетки и код њега се осјетио замор материјала. Побркао је приоритете. Изгубио осјећај за дипломатско балансирање.

Форсирао је односе с Косовом, на штету оних са Србијом. С Љубљаном није био од велике помоћи. У Босни и Херцеговини примају га само у Сарајеву.

Насљеднику оставља много незавршеног посла.