AП: Пет погрешних одлука о додели Нобелове награде

Америчка новинска агенција Асошијетед прес пише о четири добитника Нобелове награде чији би избор могао да се оспори, а међу њима су научник који је произвео хемијско оружје, лекар који је лоботомијом лечио менталне болеснике, а наводи и пропуст Нобеловог комитета да награди човека који је инспирисао покрете за слободу и људска права широм света.

Немац Фриц Хабер добио је 1918. Нобелову награду за хемију пошто је открио како направити амонијак из азота и водоника. Његов метод је коришћен за производњу ђубрива што је значајно допринело развоју пољопривреде.

Нобелов комитет је, међутим, потпуно превидео чињеницу да је Хабер током Првог светског рата надгледао први велики напад хлором 1915. код Ипра, у којем је убијено више хиљада савезничких војника. То је био почетак историје хемијског ратовања.

Друга погрешна одлука односила се на откриће узрока рака, који то није био.

Дански научник Јохнес Фибигер добио је награду 1926. за медицину јер је открио да ваљкасти црв изазива рак код пацова, тврдећи да пацови који унесу ларву црва једући бубашвабе добију рак. Касније је утврђено да је та врста рака настала због недостатка витамина А.

Швајцарски научник Пол Милер добио је Нобелову награду за хемију 1948. године јер је пронашао употребу за Ди-Ди-Ти, врсту инсектицида, која је касније забрањена.

Милер је открио да је ДДТ моћан пестицид који за кратко време убије много мува, комараца и буба. То једињење је било веома ефикасно у заштити пољопривредних усева и сузбијању болести као што су тифус и маларија. Помогао је у искорењивању маларије у јужној Европи и сачувао стотине хиљада живота.

Борци за заштиту животне средине су, међутим, шездесетих година 20. века открили да ДДТ загађује природу. САД су 1972. забраниле коришењење ДДТ-а, а 2001. је забрањен међународним споразумом, мада је његова употреба дозвољена у земљама које се боре против маларије.

Одлука да се Нобелова награда за медицину 1949. додели Португалцу Антонију Егасу Монизу такође је на списку АП-а.

Мониз је први који је за лечење менталних болести примењивао лоботомију, метод веома популаран у то време и "један од најважнијих открића икада у психијатријској терапији", како је речено на церемонији доделе награде.

Метод је, међутим, имао и нежељена дејства - неки пацијенти су имали озбиљно оштећење мозга, неки су умрли, а чак и операције које су сматране успешним, остављале су пацијенте неспособне да реагују или имају емоције.

Нобелов комитет погрешио је, оцењује АП, и што је Махатма Ганди остао без награде.

Индијски лидер, један од највећих поборника ненасилне борбе у постизању политичких циљева, номинован је за Нобелову награду за мир пет пута, али је никада није добио.

Комитет за доделу награда, који ретко признаје грешку, на крају је признао да је погрешио што Гандију није дао награду.