Osservatorio Balcano e Caucaso: Еулексове "брљотине"

Због оптужби за корупцију и прање новца, 23. јула 2010. године, гувернера косовске централне банке Хашима Реџепија су пред телевизијским камерама из канцеларије извукли до зуба наоружани полицајци. Пре појављивања пред судом провео је четири месеца у притвору.

Истрагу је водила мисија Европске уније за владавину права (ЕУЛЕКС-Косово), која је највећа цивилна мисија коју је Унија икада имала и окосница њене заједничке спољне и безбедносне политике.

Тужиоцима Еулекса било је потребно годину дана да подигну оптужницу, а када су то урадили, одбачене су све тешке оптужбе. Преостала дела за које се теретио Реџепи, Еулексов судија је одбацио пре почетка суђења. Тужиоци су се жалили, али жалба није усвојена. Последњи пут, судско жалбено веће одбацило је све оптужбе. Њихова одлука је коначна.

Тешко је приказати колико велику грешку су направили Еулексови тужиоци, чак и ако се не залази у детаље. Пошто сам тада био шеф економског одељења Међународне цивилне канцеларије, међународног тела које надзире Косово, пратио сам читав случај веома пажљиво. Централна банка Косова била је један од мојих главних "саговорника".

Писао сам о овој теми на још неким местима, а сада, када је случај затворен, осврнућу се на грешке Еулекса и изнети свој закључак у кратким цртама.

Тајни докази и анонимна писма

Ниједна од неколико оптужби на рачун гувернера Хашима Реџепија није изгледала убедљиво нити веродостојно. На пример, оптужен је за узимање мита како би једној осигуравајућој компанији дао дозволу за рад. Износ мита за који га оптужују био је већи од годишњег промета те компаније, а сам Реџепи није био једини човек који је одлучивао о издавању дозволе.

Прочитао сам шест узастопних одлука Еулексових судија које утврђују или потврђују притварање господина Реџепија. Судије у одлукама никада нису разматрале доказе против Реџепија, како то приличи, већ су се тек освртали на њих.

Њихове одлуке, према мом мишљењу, немају никаквог основа. Сада знамо да оптужбе на основу којих је Реџепи притворен нису имале основа, зато што се на крају уопште нису ни уврштене у оптужницу. Да су судије пажљивије проучиле доказни материјал и оптужбе против њега, случај је могао да се заврши дан после хапшења.

Неки од доказа били су неодбрањиви. Током три месеца, када је Реџепијев адвокат коначно уложио приговор, Еулексови тужиоци су изнели – а судија прихватио – анонимна писма као кључни доказ који је подржавао неке од тешких оптужби против гувернера. Када је судија затражио "боље" доказе и када су их тужиоци предали, они су прихваћени изван суднице и нису предочени одбрани.

Не могу да замислим гору оптужницу против мисије која треба да успостави владавину права и која представља Европску унију: коришћење анонимних писама као доказног материјала, тајни докази и неосноване оптужбе за држање у затвору човека који је, сада то знамо, невин.

Поставља се питање да ли је ово кршење Реџепијевог права на фер суђење резултат потпуне неспособности или, пак, намерног покушаја да се сакрију грешке са самог почетка поступка.

Угрожена независност судија и тужилаца

Ова питања морају да се поставе, зато што изгледа да је руководство Еулекса изобличило појам независности правосуђа. Еулекс има начин да утиче на судије и тужиоце, зато што продужење њихових једногодишњих уговора, на крају крајева, и зависи од шефа Еулекса.

Шеф мисије је, у новембру 2010. године, затражио да буде унапред обавештен о свим "правним радњама од веће важности". Схваћено дословно, то би значило да "захтев" покрива информације о истрагама, хапшењима и суђењима, што радикално одступа од појма независнног правосуђа.

У светлу овог догађаја, веома је узнемирујуће и примећује се да су све најтеже оптужбе, које су подигли Еулексови тужиоци против господина Реџепија, готово исте као оне које су коришћене у кампањи коју су против гувернера водили провладини медији неколико месеци пре хапшења.

У ствари, јасно је да је косовска елита већ дуго желела да склони Реџепија са функције гуверенера, како би преузела контролу над централном банком и њеним новцем.

Медији су касније писали да је косовска елита била против гувернера зато што је одбио њихове захтеве да новац из централне банке пребаци као депозит у банке "пријатеља елите". Елита је била против њега и због тога што није издао дозволу за рад једној сумњивој осигуравајућој кући.

Штампа је писала и да је "елита" користила моћну и илегалну тајну организацију како би направила и проширила досије против Реџепија. Ови извештаји су веома прихватљиви и мислим да из тог досијеа и потиче читав случај.

Грешка или намера

Прво питање је, дакле, да ли је Еулекс грешком поверовао у тај досије и анонимна писма или се то десило због вођства мисије која, изгледа, има прекомерну аутономију у раду или слаб надзор из Брисела, што све иде у корист косовској елити.

Друго питање је, ко је у косовској елити смислио заверу против централне банке и њеног гувернера? Еулекс би требало да своју пажњу усмери на истраживање тих питања, зато што је можда реч о озбиљном криминалу.

Елита је постигла само један од својих циљева: Реџепи је смењен, али га је заменио добар гувернер. Док је Реџепи био у затвору, савет централне банке – који треба да штити независност и интегритет те институције – одмах је пробао да овласти политичке институције да добију право да смењују гувернера (што је био илегалан потез који је зауставила Међународна цивилна канцеларија).

Савет је онда покушао да смени гувернера, под лажним изговором (овог пута се, супротно мом савету, МЦК није оглашавала). Међутим, када је савет покушао да промени правила и свог председавајућег постави на место гувернера, Међународна цивилна канцеларија је интервенисала, и на то место је изабран угледан и способан кандидат, у процесу који је био транспарентан.

Озбиљни пропусти

Из овог случаја може се извући пет закључака.

- Еулексови тужиоци и судије ухапсили су и притворили невиног човека на основу неутемељених, мало вероватних оптужби и у више наврата су прекршили његово право на фер суђење. Еулексове судије јесу исправиле ту неправду, 18 месеци касније, али су грешке тако тешке и бројне да готово чине оптужницу против саме мисије, нарочито због тога што је ово једини случај корупције на високом нивоу који је отворен и затворен (само је неколико случајева уопште отворено, али сви чаме по фиокама), а од Еулекса се очекује да се бори управо против тог вида криминала.

У ствари, три године откако је мисија распоређена, када сви индикатори показују да је корупција распрострањена и у порасту, главно питање о Еулексовим резултатима је: зашто су судија и тужиоци тако дуго веровали у анонимна писма која су им предочена и у досије из којег је све, вероватно, произашло.

Оставићу ово питање отвореним, надајући се да ће независна истрага утврдити да ли се радило о великом немару или о злој срећи. Како год, не могу баш да видим како ће Еулекс да поврати свој пољуљани кредибилитет мисије задужене за владавину права, без реформе, смене врха и кажњавања оних који су одговорни за ове грешке. Мандат Еулекса истиче у јуну, што изгледа као добра прилика да се мисија унапреди или спречи даља штета за ЕУ и Косово.

Штета нанета централној банци 

- Господин Реџепи је остао без четири месеца свог живота, без репутација и без посла. Истрага је оштетила и централну банку, коју многи сматрају за најбољу институцију на Косову - као и њену независност. Када су га видели погнуте главе, са лисицама на рукама, окруженог специјалцима Еулекса, сви у централној банци знали су да је невин и да је влада одлучила да га се реши. Како ће они одговорити када "елита" буде тражила неку забрањену услугу?

Уистину, под политичким притиском, Савет централне банке се буквално одрекао своје независности. Начин да се поврати кредибилитет централној банци и заштити садашњи гувернер јесте да савет одмах буде распуштен.

Господина Реџепија нису нападали само медији које контролише елита. Сећам се једног текста који се појавио на насловној страни листа Коха диторе, најугледнијих новина на Косову, два дана после његовог хапшења. "Гувернер, Бог осигуравајућих компанија" био је наслов текста који отишао много даље од провладине штампе, цитирајући изворе који су тврдили да је Реџепи власник осигуравајуће компаније коју је добио путем уцене и да је злоупотребио своја овлашћења.

На основу чега је написан овај чланак? Ко су били анонимни извори? Зашто су те смешне оптужбе објављиване? Овај случај показује колико су независни медији на Косову, оно мало што их има, рањиви када је реч о лажним информацијама које шири пешадије елите.

Незаинтересована опозиција и рањиви медији 

- Опозиција у скупштини Косова и цивилно друштво нису обраћали много пажње на овај случај. Нажалост, опште схватање је да су све институције корумпиране, тако да, када неког моћника оптуже за корупцију, једва да се неко запита да ли је стварно крив.

Оптужбе против Реџепија нису биле веродостојне, али је само неколико људи то приметило и штампа уопште није помогла. То је изузетно опасно јер, када је независност правосуђа на климавим ногама, елитa лако може злоупотребити кампању против корупције како би се обрачунала са противницима.

Наравно, нису сви који раде у косовским институцијама корумпирани. Упознао сам неке заиста посвећене јавне службенике и надам се да ће следећи пут, када се елита устреми на неког од њих, они имати подршку јавности, али јавност мора да буде проницљивија.

- Овај случај био је кулминација покушаја елите да преузме контролу над централном банкoм и над свим независним институцијама. Овакав инцидент представља дебакл за хибридни систем владавине на Косову који води Европска унија. Међународни надзорници су потпуно оманули. Еулекс је урадио нешто сасвим супротно од онога што је требало да уради, а Међународна цивилна канцеларија је урадила само половину свог посла.

Што је још важније, ниједан од стубова демократског друштва не функционише: правосудни систем, независне институције, опозиција, медији, цивилно друштво. Нико од њих није интервенисао да заустави напад на централну банку и неправду према гувернеру. Ово је, после четири године надгледане независности, пре свега отрежњујућa мисао.