Дмичић: Изетбеговић спроводио Исламску декларацију

Према оцени Дмичића, који је до избијања рата, с пролећа 1992. године, био генерални секретар Председништва БиХ, таква политика била је оличена у Изетбеговићевој предратној изјави "о жртвовању мира за стварање суверене, независне и самосталне БиХ".

"Дух Исламске декларације је долажење до самосталне, суверене и независне БиХ... изван југословенске федерације, било целе или крње", рекао је сведок.

Напоменуо је, међутим, да Изетбеговић "отворено није показивао да је за сукоб" и да је, пре пропасти међурепубличких преговора о опстанку Југославије, "деловао миротворно".

Опширно цитирајући Исламску декларацију, објављену 1979. године, Младићев бранилац Бранко Лукић питао је сведока "колико је Изетбеговић био отворен за неисламске идеје".

Дмичић је, примећујући да је Изетбеговић био "мудар и припремљен политички лидер", одговорио: "Исламски поредак могућ је само када један народ има доминацију".

Цитат из Исламске декларације, који је прочитао адвокат Лукић, да "Муслимани могу гинути само с именом Алаха на уснама и у славу ислама", сведок је прокоментарисао: "Стиче се утисак о неприхватању западних демократија, јер оне кваре ислам... Срж је да би БиХ требало да буде организована као друштво у којем ће бити заштићени интереси ислама".

Младићев адвокат навео је, током Дмичићевог исказа, да се Изетбеговић у својој декларацији залагао и за "уједињење свих Муслимана и стварање исламске федерације" на глобалном нивоу.

Упитан "како су Срби гледали на овај документ 1990-91-92", сведок је рекао: "Имали су страх и подозрење према садржају и поруци Исламске декларације о саживоту и учешћу неисламског становништва у заједничкој држави".

Тужиоци нису имали питања за Дмичића, али је председавајући судија Алфонс Ори укорио одбрану зато што је од сведока о чињеницама тражила да анализира Исламску декларацију као да је вештак.

Бранилац Лукић одвратио је да расправно веће "од почетка суђења настоји да одбрану спречи да у доказе уведе Исламску декларацију".

Судија Ори најоштрије је одбацио ту оптужбу, позивајући одбрану да делове документа, које сматра битним, уведе у доказе на прописан начин. Следећи сведок одбране исказ ће дати сутра.

Ратни командант Војске Републике Српске, генерал Младић оптужен је за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина имао размере геноцида; терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора као талаца, 1992-95. године.