Пресуда Луки Бојовићу 19. маја

Изрицање пресуде одржаће се у специјалној судници Окружног затвора у Београду, где се одвијало и суђење, преноси Танјуг.

У завршним речима тужилаштво је предложило да суд Бојовића у одсуству осуди на максималну казну затвора од 30 до 40 година због оптужби за више убистава и покушаја убистава 2004. године, док су његови браниоци забражили ослобађајућу пресуду.

Максималне казне затвора због истих кривичних дела у завршној речи тужилаштво је предложило и за припаднике земунског клана, који су то време били у бекству - Владимира Милисављевића, Сретка Калинића и Милоша Симовића.

Бојовићу се, као и Владимиру Милисављевићу суди се у одсуству, јер се налазе у шпанском притвору због оптужби тамошњих правосудних органа, док су на оптуженичкој клупи Специјалног суда у Београду Калинић и Александар Симовић.

Тужилаштво сматра да је доказало своје оптужбе, док су браниоци Бојовића тврдили да суд треба да њиховог клијента ослободи од оптужби јер нема доказа за дела за која се терети и да је оптужница написана на основу исказа Сретка Калинића, "о чијем се кредибилитету већ изјаснио шпански суд".

Пресудом шпанског суда Бојовић је ослобођен оптужби за убиство Милана Јуришића, а за које је га је шпанским истражним органима "препоручио" Сретко Калинић.

Бојовићева одбрана тврди да је на Калинићевом сведочењу заснована и београдска оптужница и током читавог процеса оспорава његов кредибилитет.

Београдско Тужилаштво за организовани криминал Бојовића и остале терети за убиство Бранка Јефтовића Јорге и за покушај убиства Андрије Драшковића и Зорана Недовића Шока 2004. године, као и за убиство њихових телохранитеља Дејана Живанчевића и Милутина Јовичића, који су настрадали приликом покушаја убистава.

На почетку суђења у октобру 2010. године, Калинић је признао кривицу за убиство Јефтовића и оптужио Бојовића за кривична дела која му се стављају на терет, као и другим убиствима која нису описана у оптжиници.

Бојовић је крајем 2014. у главном граду Шпаније ослобођен оптужби за убиство Милана Јуришића Јурета у Мадриду у 2009. године, за које га је својим исказом шпанским истражним органима оптужио "Калинић".

У Шпанији осуђен на 18 година

Изјашњавајући се пред шпанским судом, Бојовић и Милисављевић су пак оптужили Калинића за убиство Јуришића и друге злочине. Бојовића је шпански суд ипак осудио на 18 година затвора због држања оружја и фалсификовања докумената.

Милисављевић је у Шпанији осуђен на укупно 21 годину годину затвора због поседовања оружја, припадности криминалној групи, употребе фалсификованих докумената и прикривања доказа, јер према оцени шпанског суда, он је морао да зна ко је ликвидирао Јуришића јер је неко време по сопственом признању живео са њим.

Друга двојица оптужених у шпанском процесу, Синиша Петрић и Владимир Мијановић осуђени су на 15, односно пет година затвора казне због поседовања оружја и припадности криминалној групи. То је првостепена пресуда, а правоснажну ће након разматрања жалби донети шпански апелациони суд.

Бојовић и Милисављевић су ухапшени у Валенсији по српској потерници 9. фебруара 2012. године.

Шпанија је 2013. прошле године одобрила њихово изручење Србији, али под условом да се најпре окончају сви кривични поступци који се против њих воде у тој земљи.

Према оптужници српског тужилаштва за организовани криминал, Лука Бојовић је у марту 2003. године након убиства Душана Спасојевића преузео руковођење "земунским кланом".

Како се наводи у оптужници, Бојовић је одбеглим „земунцима" помагао при скривању, обезбеђивао им новац, лажна документа и места становања, а они су заузврат извршавали његове налоге, међу којима је и низ убистава.

Милисављевић је у одсуству осуђен на 35 година затвора због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића, док је за кривична дела која је извршио као припадник "земунског клана" добио 40 година затвора. Осим ове оптужнице, Бојовић је правоснажно осуђен на 15 месеци затвора због недозвољеног ношења оружја и фалсификованих исправа.

Његов брат Никола Бојовић убијен је 29. априла прошле године у центру Београда, а за то кривично дело оптужено је више црногорских и српских држављана, а као мотив се помиње освета за нека друга убиства.