Хашко тужилаштво поново тражи притвор за Шешеља

У жалби, главни тужилац Серж Брамерц понавља тврдњу из првог захтева да је Шешељ својим понашањем и изјавама у Србији, "поткопао" дух одлуке о привременом ослобађању коју је, на сопствену иницијативу, "из хуманитарних разлога" донело Веће.

Шешељ је, како је нагласио Брамерц, "изричито изјавио да се неће вратити у Трибунал" и "запретио је људима који сарађују са Тужилаштвом".

"Он је јасно показао да му његово здравствено стање не представља препреку за давање неприхватљивих јавних изјава које су подјарујуће и увредљиве за сведоке, жртве и њихове заједнице. Такође, давао је изјаве које под знак питања стављају оцену Расправног већа о озбиљности његовог здравстеног стања. Ни Шешељ ни Расправно веће нису оповргавали да се тако понашао свесно и с намером", пише у Брамерцовој жалби.

Брамерц је у жалби напоменуо да су судије, упркос томе, одбиле први захтев тужилаштва да Шешељ буде враћен у притвор.

"Очигледно је да је поверење Расправног већа у Шешељево понашање било без основа. Он је изричито изјавио да се неће вратити у Трибунал. Запретио је људима који сарађују с Тужилаштвом. Јасно је показао да његово здравствено стање није препрека давању неприхватљивих јавних изјава које су подјаривачке и увредљиве за заједнице жртава. Такође, дао је изјаве које доводе у питање процену Расправног већа о озбиљности његовог здравственог стања", пише у поднеску тужилаштва.

За разлику од аргумента на основу којег је веће судије Антонетија одбацило први захтев, Тужилаштво тврди да су Шешељеве изјаве "нова чињеница" довољна за опозив одлуке о привременом ослобађању, која у тренутку доношења одлуке није још била позната.

Одбацујући први захтев, Веће је, према оцени Тужилаштва, погрешило када после Шешељевих изјава, а нарочито оне да се неће добровољно враћати пред суд, није размотрило да ли су сви услови за привремено ослобађање и даље задовољени.

Тужилац Брамерц оценио је и да се показало да су услови које је Расправно веће одредило за Шешељев привремени боравак на слободи – да преда пасош властима Србије, да не ступа у контакт са сведоцима и жртвама, да не омета ток правосудног поступка и да се појави пред Трибуналом када му буде наређено – "очигледно неприкладни".

Као доказе, тужиоци су, као и у првом захтеву, навели изјаве Шешеља да се неће добровољно вратити у Хаг на изрицање пресуде и да "може само јавно да жигоше издајнике који праве нагодбе са тужилаштвом за ниже казне и пристају да лажно сведоче за тужилаштво".

Цитирали су и Шешељеву "честитку" упућену "српским четницима на ослобађању Вуковара", као и његову изјаву да никада неће одустати од "Велике Србије".

Тужилаштво се такође позива и на Шешељеву изјаву да су прегледи у Београду показали да "тумори нису пронађени нигде осим на његовој јетри".

"Ти тумори нису велики... Приближно два месеца ће бити потребно да се одреди да ли је неопходна операција или је могуће лечење хемотерапијом", рекао је Шешељ у једном интервјуу, додајући да му је бављење политиком најбољи лек.

Тужилаштво, због свега наведеног, захтева да судије опозову одлуку о привременом ослобађању, да наложе да се Шешељ врати у Хаг и да се, потом, одржи расправа о његовом здравстеном стању и условима под којим би, евентуално, поново могао бити привремено ослобођен.

Одлуку о тим захтевима тужиоца Брамерца донеће Жалбено веће Трибунала, а не првостепено веће судије Антонетија.

Лидер Српске радикалне странке оптужен је за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991–1993. У притвору Трибунала био је од 24. марта 2003. када се добровољно предао, а у новембру прошле године је привремено ослобођен до изрицања пресуде.