Брамерц: Шешељ прекршио наређења суда

Представљајући редован, шестомесечни извештај о раду хашког тужилаштва, Брамерц је рекао да "разуме и дели фрустрацију многих због тога што провостепена пресуда Шешељу још није изречена, ако се има у виду да је последњи сведок сведочио у јулу 2010, а да је суђење окончано у марту 2012. године", преноси Бета.

Нови судија на суђењу Шешељу, према речима главног тужиоца, затражио је недавно "још годину дана" да се упозна са предметом, пре него што приступи одлучивању о пресуди.

Подсећајући да је Шешељ привремено ослобођен на иницијативу Расправног већа "под "ограниченим условима", Брамерц је нагласио: "Шешељево непоштовање наређења Трибунала и увреде које је упутио заједницама жртава учинили су неопходним да моја канцеларија затражи да се одлука о привременом пуштању опозове. Одлука о том захтеву се очекује".

Главни тужилац упозорио је да нас "снажне реакције на Шешељево пуштање и оживљавање његове реторике од пре две деценије, подсећају да је помирење још крхко".

"То би требало да нас охрабри да удвостручимо наше напоре да обезбедимо одговорност за тешка кршења међународног хуманитарног права и да се чврсто супротставимо свим облицима ревизионизма", подвукао је Брамерц.

Главни тужилац је најавио да би првостепена пресуда Радовану Караџићу требало да буде изречена "следеће јесени". Прецизирао је да је у том процесу, окончаном у октобру завршним речима, исказ дало "550 сведока" и да је у спис уведено "10.000 доказа", "на 165.000 страница транскрипта".

Осврћући се на свакодневну сарадњу држава бивше Југославије са тужилаштвом у Хагу, рекао је да је она задовољила очекивања. Брамерц је оценио да је неопходно унапредити сарадњу међу тужилаштвима за ратне злочине у бившој Југославији о којој су потписани споразуми који "још нису примењени у пракси".

"Бегунци још настављају да избегавају одговорност налажењем уточишта преко граница. И док се суди починиоцима са нижег нивоа, неопходан је већи фокус на осумњичене средњег и високог нивоа", упозорио је главни хашки тужилац.

Похвалио је тужилаштва Србије и БиХ за хапшење осумњичених за отмицу и убиство Муслимана на станици Штрпци 1993.

Брамерц је навео и да је "однос поверења између Трибунала и јавности напет".

"Многи међу жртвама и присталицама Трибунала не верују да се ситуација побољшала. Они указују на предмете који се одуговлаче више пута. Многи изражавају гледиште да није пружено довољно информација о одлукама које они виде као контроверзне. Критично преиспитивање је још неопходно у нашем Трибуналу", закључио је тужилац.

Полемика српског и хрватског амбасадора

Стални представник Хрватске у УН Владимир Дробњак позвао је Брамерца да затражи од Трибунала у Хагу да повуче одлуку о привременом пуштању на слободу Шешеља због његовог говора мржње.

"Привремено пуштање на слободу Шешеља је смејање у лице жртвама рата. Шешељ је ослобођен из хуманитарних разлога, али последице његовог ослобађање нису уопште људске", рекао је Дробњак.

Српски представник у УН Милан Милановић оценио је да Хрватска злоупотребљава случај Шешеља у политичке сврхе, пред председничке изборе, и подсетио да садашње Шешељеве изјаве нису различите од оних које је уобичајено давао у Хашком суду, као и да је упркос томе он пуштен на привремену слободу.

"Изјаве које Шешељ даје о Србији не могу се приписати Влади Србије. Регионална дестабилизација није у интересу Србије. Ми поштујемо цивилизацијске вредности и владавину права и посвећени смо миру, стабилности и помирењу", рекао је Милановић.