Шеховац: Плави шлемови били ратни заробљеници

Према оптужници против генерала Младића (71), у то време команданта ВРС, та војска је узела за таоце више од 200 припадника Унпрофора и неке од њих користила као "живи штит" од удара НАТО авијације који су били започели.

Пуковник Шеховац, који је тада био командант Друге сарајевске бригаде ВРС, рекао је да је војне посматраче УН, по наређењу надређене команде, узео за "ратне заробљенике", а не за таоце, након што се "Унпрофор отворено ставио на страну непријатеља", односно Армије БиХ, преноси Бета.

Како је сведок прецизирао, његова бригада прогласила је ратним заробљеницима "петорицу до седморицу" војних посматрача УН.

"Морам да нагласим да их нисмо малтретирали", рекао је Шеховац, наглашавајући да је, напротив, заробљеницима омогућио да се јаве породицама и имају приступ лекару.

"Никаква средства присиле, никакво везивање нисмо примењивали - чували смо људско достојанство". Тврдио је да је то све било у складу са Женевским конвенцијама.

"Никада никакво наређење да их вежемо и користимо као живи штит нисмо добили", навео је сведок. Међународне заробљенике код објеката ВРС су везивали и као живи штит од ваздушних удара НАТО истицали, како је Шеховац "претпоставио", "или паравојне формације или екстремни припадници ВРС".

Тужилац Питер Меклоски, током унакрсног испитивања, тврдио је да је Шеховац, током рата у БиХ, био одговоран за убиство две особе - једног Хрвата и једног Србина - али је сведок то негирао.

Потврдио је, међутим, да му је за смрт Србина суђено и да је пред војним судом ослобођен кривице.

Из једног обраћања генерала Младића потчињеним заповедницима, укључујући и Шеховца, тужилац је, потом, цитирао налог да се "примењују дејства диверзантско-терористичких група", тако да се "стално негативно утиче на војску и становништво" са муслиманске стране.

Упитан да ли је усмеравање тих дејстава и на муслиманско становништво у складу са међународним ратним правом, Шеховац је одговорио: "Свака наша победа је негативно утицала на њих. Судбина становништва, и са муслиманске и са српске стране, била је везана за судбину војске".

У наставку данашњег заседања, Младићева одбрана пред судије је као сведока извела Драгана Милановића, који је започео исказ о избијању сукоба у Фочи, у априлу 1992. године. Милановић ће сведочење наставити сутра.

Оптужница генерала Младића (71) терети и за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата који је у седам општина имао размере геноцида и терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем, 1992-95. године.