Сведок одбране о злочинима над Србима

Оптужница тадашњег команданта Војске Републике Српске, генерала Ратка Младића терети, поред осталог, за терор над цивилима у Сарајеву дуготрајним гранатирањем и снајперисањем у периоду од 1992-95. године.

Сведок српске националности, изјавио је да је од 1992-94. радио у фабрици ручних бомби у цивилном објекту у Сарајеву.

За то време, како је тврдио, непознате, маскиране особе отеле су га 11 пута на путу ка послу, показујући му жртве својих злочина и претећи му да ће и он бити убијен, ако не настави да ради у фабрици, преноси Бета.

"Стално су ме питали с ким сарађујем, коме јављам да се неко од Муслимана убије", испричао је сведок.

ГРМ-311 посведочио је да су га 5. јануара 1993. маскиране особе одвеле до јаме на Пофалићима у којој је било десет лешева, а да је при врху јаме видео тело детета одсечене главе, на којем је био урезан крст.

Како је изјавио, нападачи су му поломили руку и ногу и запретили да ће бити убијен уколико изостане с посла.

Сведок је описао и како га је, 27. априла 1993, на путу ка послу, један мушкарац "дуге браде и обријане главе" приморао да уђе у кола и одвезао га до православне цркве Светог преображења у Новом Сарајеву.

"На вратима цркве висиле су три одсечене људске главе. Рекао ми је да је и он Србин. "Види шта нам раде"", казао је.

Сведок је изјавио и да је муслиманска омладина по граду бацала ручне бомбе, убијајући своје, да би се повећао број жртава. Сугерисао је да су у школи на Марин Двору бачене ручне бомбе које је он правио, а које је претходно видео у школским торбама тројице дечака.

Минобацачи Армије БиХ из околине зграде телевизије свакодневно су тукли насеља Швракино Село и Храсно брдо, у којима су били Муслимани, а за то би медији оптужили "злочинце с брда", односно Србе, казао је ГРМ-311.

У унакрсном испитивању, тужиоци су указивали да је сведок у ранијим изјавама наводио да је до јаме на Пофалићима био одведен у октобру и новембру 1992, а не у јануару 1993, као и да тај инцидент није ни поменуо у претходном сведочењу на суђењу генералу ВРС Драгомиру Милошевићу.

Потврђујући да инцидент није спомињао у првом сведочењу, ГРМ-311 је узвратио је да је датум био погрешно записан.

На питање тужитељке да ли је од јануара 1993. до јуна 1994. радио с поломљеном ногом и руком, одговорио је да јесте. Потврдио је да је за рад био плаћан и да му на послу нико није претио.

Заступница оптужбе подсетила је сведока да је раније изјавио и да су у августу 1994. "на његове очи убијена три мушкарца", с којима су га непознате особе отеле. Упитан зашто на суђењу генералу Милошевићу то није ни поменуо, ГРМ-311 одговорио је: "Многе ствари нисам рекао ни сада" Младићевим браниоцима.

Следећи сведок Младићеве одбране сведочиће сутра. Генерал Младић оптужен је и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.