Тужилац указао на недоследност Младићевог сведока

Мијатовић, који је током рата у БиХ 1992-95. био заменик команданта Илиџанске бригаде Војске Републике Српске, до сада је сведочио у одбрану надређених генерала Станислава Галића и Драгомира Милошевића и бившег председника РС Радована Караџића, преноси Бета.

Генерале Галића и Милошевића који су командовали Сарајевско-романијским корпусом ВРС, Трибунал је правоснажно осудио на доживотни затвор, односно на затворску казну од 27 година, због терорисања становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем, 1992-95. године.

Оптужница за исто кривично дело терети и генерала Младића (71) и Караџића (68), којима суђења још трају.

Током унакрсног испитивања, тужилац Грум је тврдњи Мијатовића да је у Сарајеву било "400 командних места" Армије БиХ супротставио Милошевићеву изјаву да је тих легитимних војних мета у граду било око 200.

Мијатовић је узвратио да је "на састанцима говорено да је само командних места било око 300".

Председавајући судија Алфонс Ори питао је, затим, да ли је ВРС на те мете пуцала без обзира на то да ли је од њих трпела ватру.

"Можда се десило, али, колико ја знам, искључиво смо на ватру одговарали ватром... Никада нису били гађани цивилни циљеви, већ само војни који су нас излагали ватри", одговорио је сведок.

Заступник оптужбе је предочио да Мијатовић није, на суђењу генералу Галићу, на мапи обележио минобацачке положаје Армије БиХ у Сарајеву, за које тврди да су постојали, иако је имао прилику да то учини.

Остајући при тврдњи да су у насељу Алипашино Поље била "најмање три-четири минобацача", Мијатовић је рекао да не зна зашто их нема на карти, а "морао их је" обележити у ранијем процесу.

Тужилац Грум је сугерисао и да је Мијатовић у изјави описао две експлозије "модификованих авио-бомби" које је на мете у Сарајеву, у пролеће и лето 1995. испалила ВРС, иако о тим инцидентима није имао никаква непосредна и подробнија сазнања.

Мијатовић је потврдио да је о експлозијама 7. априла и 25. јуна 1995. - које су, по оптужници, однеле једну цивилну жртву, док је више грађана било рањено - сазнао из "муслиманских медија", односно са сарајевске телевизије, а да су му детаље "објаснили" тек када се као сведок нашао у Хагу.

Тужилац Грум је прецизирао да је сведок у писаној изјави навео да је на "командном месту" муслиманских снага у Храсници, које је било мета "модификоване авио-бомбе" 7. априла, био један минобацач АБиХ, а касније је тврдио да су десетине тешких оруђа из тог насеља деловале против српских снага.

Потврђујући то, Мијатовић је рекао да је у Храсници било "80 тешких оруђа" и да се првобитно "није могао сетити свега".

Прошле недеље, у главном исказу, Мијатовић је - као и претходна четворица сведока Младићеве одбране - тврдио да ВРС није насумичном и неселективном ватром терорисала цивиле у Сарајеву, противно наводима оптужнице.

Генерал Младић (71), тадашњи командант ВРС, оптужен је и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ који је у седам општина имао размере геноцида и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95. године.

Суђење Младићу наставља се сутра исказом следећег сведока одбране.