Радан: Муслимани нису протерани са Грбавице

Поред терорисања становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, оптужница генерала Младића (71) терети и за прогон несрба широм БиХ, који је, како се тврди, у седам општина имао размере геноцида.

Сведок Радан, који је 1992-93 био председник владе српске општине Ново Сарајево, рекао је да је око 300 грађана несрпске националности, крајем септембра 1992. напустило Грбавицу и преко Миљацке прешло у део града под муслиманском контролом, преноси Бета.

Тврдио је, међутим, да то није био прогон и да су Муслимани отишли да би "били безбеднији", будући да су на Грбавици живели у кућама на првој линији фронта, "иза наше војске".

"Комшије су се договориле да - пошто нису могли издржати ватру на првој линији - да пређу преко моста... То је био гест добре воље, нико њих није протерао... Власт није учествовала у том договору", рекао је сведок.

Инсистирајући да то "није била размена становништва", као сличан "гест добре воље, описао је то што је, средином новембра 1992, из центра Сарајева је на Грбавицу "споразумно" прешло "15-20 аутобуса" са Србима који су желели да изађу из града.

"Људи са стране" чинили злочине

Радан је посведочио и да је властима на Грбавици "велики проблем" причињавала група од "девет људи који су дошли са стране", на челу са Веселином Влаховићем званим Батко, која је чинила злочине над Муслиманима и Хрватима у насељу.

"Нисмо им давали подршку, желели смо да их сваки начин удаљимо с наше територије и то смо, на крају, успели", у сарадњи с војном и цивилном полицијом, истакао је сведок.

На питање председавајућег судије Алфонса Орија када је Вуковићева група коначно отерана из насеља, Радан није могао прецизно да одговори, рекавши да је у марту 1993. напустио свој
положај.

Радан тврди да "криминалци уопште нису били део система - само су носили униформе, али нису били увезани у јединице".

Тужилаштво: Власти РС знале за злочине

У унакрсном испитивању, тужитељка Камил Бајблс је сведока суочила са тврдњом да су власти Републике Српске знале за злочине Влаховића на Грбавици, али да нису ништа учиниле да их
спрече и казне.

Тужитељка је то поткрепила цитатом из књиге Биљане Плавшић, тадашње чланице Председништва РС, да су "за активности лудог Батка знали" Радован Караџић, Момчило Крајишник, те министри унутрашњих послова и правде Мићо Станишић и Момчило Мандић.

"Они су били његови заштитници и давали су му наређења", тврдила је у књизи Плавшићева, како је цитирала заступница оптужбе.

"Могуће је да су знали, али ја нисам знао да су знали", одговорио је Радан, потврђујући да Влаховићеви људи "нису били склоњени када смо ми тражили" и да "није било реакције која је била жељена".

Цитирајући ратне записе генерала Младића из јула 1992, тужитељка је сведоку сугерисала и да је командант ВРС "знао да Батко терорише Грбавицу".

"Вероватно је знао, зато што је потекла наша иницијатива да се он склони", гласио је Раданов одговор.

Државни суд БиХ осудио је Влаховића прошле године на 45 година затвора због масовних злочина над Муслиманима и Хрватима на Грбавици, 1992-95, укључујући убиства, силовања и пљачке. Влаховића су 2010. године ухапсиле власти у Шпанији.

Тужитељка Бајблс оспоравала је и сведокову тврдњу да Муслимани, с пролећа 1992, нису били протерани са Грбавице, али је Радан остао при свом исказу.

Процес генералу Младићу, оптуженом и за геноцид у Сребреници и узимање за таоце припадника Унпрофора, 1992-95, биће у Хагу настављен сутра.