Наставак суђења Шарићу читањем писане документације

Дарко Шарић је оптужен за прање 22 милиона евра, а у другим поступцима и за кријумчарење укупно 5,7 тона кокаина.

"Надамо се да ћемо уверити суд да је Штрбац након преузимања "Јединства" из Гајдобре улагао у текуће пословање тог привредног друштва по Шарићевим налозима, што ће показати и пресретнути телефонски разговори", рекао је заменик тужиоца за организовани криминал Саша Иванић.

Иванић је навео и да ће тужилаштво доказати је Штрбац био председник Управног одбора хотелског предузећа "Војводина" искључиво вољом Шарића, што ће такође показати и пресретнути разговори.

Оптужени Шарић је на данашњем суђењу кратко рекао да му је Штрбац био адвокат и да га је он препоручивао као адвоката, али да препорука не обавезује.

Одбрана је навела да документација показује да је Штрбац издавао налоге менаџменту Гајдобре као "савестан привредник", а не фиктивни власник "Гајдобре", а да тужилаштво селективно приказује документе који му иду у прилог.

Штрбац је одговорност пребацио на сведока сарадника Милета Јерковића, који је са својом ћерком Вишњом био сувласник Гајдобре.

На суђењу су као докази изведене тужбе за наплату дуговања које је Штрбац у име "Јединства" подносио Општинском суду у Бачкој Паланци, као и одлуке Трговинског суда у Суботици и Привредног суда у Новом Саду.

Шарић, који се 18. марта званично предао српским органима након четири и по године скривања, јуче је негирао оптужбе за прање пара у Србији.

Према сумњама тужилаштва, главни човек за контакте Шарићу је био Радован Штрбац, преко кога је пљеваљски нарко-бос ускоро упознао Милета Јерковића (сведок), Зорана Ћопића као и главне људе "Металс банке" преко којих је вршио пословне трансакције.

На мети Шарића првенствено су била војвођанска предузећа, која су у власништву имала хотеле, ресторане, али и богате земљишне поседе. Вредност ових предузећа процењује се на десетине милиона евра.

Поступак прања новца био је сложен. Осниване су оф-шор компаније које су пребацивале "прљав" новац у Србију. Новац је уплаћиван је на рачуне домаћих предузећа, а део новца је у кешу полаган у новосадској "Металс банци".

Новац зарађен од дроге коришћен је за издавање банкарских гаранција које су затим употребљене у приватизацији друштвених предузећа, као што су "Млади борац" из Сенте, новосадски "Путник", "Митросрем" из Сремске Митровице и "Палић" из Суботице.