Тужилаштво одбацило захтев Младићеве одбране

Тужилаштво Хашког трибунала данас се супротставило захтеву одбране за ослобађање бившег команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, оптуженог за геноцид над Муслиманима у Сребреници у лето 1995.

"Захтев одбране мора се у потпуности одбацити", рекао је тужилац Дермот Грум, наводећи да је Тужилаштво одговорило на захтев Mладићеве одбране да нема доказа којима може да се поткрепи oсуђујућа пресуда.

Поводом захтева браниоца да се Младић ослободи оптужбе за геноцид над Муслиманима у Сребреници у лето 1995, тужиоци су између осталог рекли да је су жртве у Сребреници убијене убрзо након пада те енклаве у источној БиХ и да "Младић, као генерал, сноси одговорност за акције јединица и оних који су му били потчињени".

Тужилац Грум је навео да "корпус доказа јасно и недвосмислено pоказује све злочине и сва кривична дела који су набројана у oптужници, улогу коју је Младић имао и његову кривичну одговорност за те злочине".

Тужилац је рекао да је бранилац Дејан Иветић тражио да судско веће занемари оно што је сам назвао "устаљеном правном праксом".

Младићева одбрана тврдила је да тужиоци, током недавно окончаног доказног поступка, нису доказали кривицу тадашњег команданта Војске Републике Српске (ВРС).

Бранилац је јуче затражио да расправно веће истовремено одбаци и друге тачке и наводе оптужнице која Младића терети за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида; за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и за узимање припадника Унпрофора за таоце, у периоду 1992-95. године.

Грум је поводом тврдњи браниоца Иветића да тужиоци нису доказали да је Младић био учесник у удруженом злочиначком подухвату (УЗП) с таквим циљем, чињењем, поред осталог, убистава, истребљења и присилним премештањем муслиманског становништва, рекао да "када се Младић прикључио свеопштем УЗП, њему је било предвидиво да је геноцид могућа последица остварења заједницког плана УЗП који су замислили и реализовали водећи људи из полиције и војске босанских Срба".

Тужилац је навео да су "најистакнутии учесници у свеопштем УЗП" били председник РС Радован Караџиц и Младић, а да се Тужилаштво никада није ослањало на Младићеву "формалну улогу" као најјачи доказ његове кривичне одговорности.

Председник РС Радован Караџић и његов сарадник Момчило Крајишник који је био на челу Скупштине РС тражили су успешног војног команданта који је у стању да спроведе кампању прогона која је почела, наводи тужилац.

У мају 1992. Младић је присуствовао седници Скупштине РС, када је формално је успостављена ВРС, а он формално за главног команданта ВРС-а. Карџић је на седници навео сест стратшких циљева који су артикулисани у контексту кампање етничког чишћења.

Ти стратешки циљеви су служили као "опште смернице" за ВРС и овај доказ је дикретно супротан тврдњи одбране да се Младић на неки начин није слагао са формулисаним стратешким циљевма.

"Тврдње одбране да је постојала слаба веза између Младића и дела због којих му се суди једноставно нису веродостојне пошто је врло јасна веза између Младића и злочина почињених у спровођењу општег УЗП-а", наводи тужилац.

Младић је био тај чија су наређања покретала УЗП и Младић је непрестано примао информације о томе како се та наређења спроводе, а то се налази у спису овог суђења, рекли су представници Тужилаштва, одговарајући на тврдње бранилаца да Младић није знао да се у тој кампањи (етничког чишћења) чине злочини.