Станишић: Паравојске позивала Биљана Плавшић

Некадашњи министар унутрашњих послова Републике Српске Мићо Станишић сведочио је на суђењу Радовану Караџићу пред Трибуналом у Хагу да је Биљана Плавшић позвала паравојске које су с пролећа 1992. у БиХ чиниле злочине над Муслиманима.

Сведочећи по обавезујућем налогу суда, Станишић је изјавио да су "паравојске и параполиције" из Србије, које је већином позвала Биљана Плавшић, чиниле "масовне злочине" у источној Босни "ради материјалне користи".

Станишић је рекао да је Плавшић, тадашња чланица Председништва РС, "слала писма козацима, (Вуку) Драшковићу, (Жељку Ражнатовићу) Аркану да шаљу своје добровољце у одбрану српског народа и РС", а "углавном, све што је долазило били су људи склони кривичним делима или они који су их већ били извршили".

МУП РС у то време "није имао потенцијал да се обрачуна са тим групама", рекао је Станишић и стога је преко Караџића крајем јула 1992. у помоћ позвао јединицу СУП-а СР Југославије.

Станишић тврди да је издао јасну и недвосмислену наредбу да се све паравојне формације елиминишу и похапсе истичући да је та наредба била спроведена у Брчком, Бијељини и Зворнику, а потом и у Вишеграду. Похапшени починиоци "предати су Србији", одакле су и дошли, додао је Станишић.

Трибунал је прошле године Станишића (60) првостепено осудио на 22 године затвора због прогона и других злочина над несрпским становништвом 1992. године.

Караџића (68), тадашњег председника РС и врховног команданта њених оружаних снага, оптужница терети за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ. По оптужници, Зворник је једна од седам општина у којима је тај прогон имао размере геноцида.

Станишић је сугерисао да су те паравојске биле ван надлежности МУП зато што би се пријављивали у јединице Војске РС, "а онда се одметнули и чинили кривична дела".

"Тиме би се искључили из надлежности МУП... а у ствари нису ни са војском, него у позадини, радећи кривична дела", рекао је сведок, помињући "убиство 200 људи" у Зворнику.

"Због притиска Плавшићке да се те њене снаге не прогоне, то није ни стављено на дневни ред" раније, тврдио је Станишић.

Биљана Плавшић је 2003. године пред Трибуналом признала кривицу за прогон Муслимана и Хрвата, и осуђена је на 11 година затвора, а пуштена на слободу крајем 2009, после издржавања осам година затворске казне.

На Караџићево питање да ли је неко од њега тражио да не прогони починиоце злочина над несрбима, сведок је одговорио: "Од мене није".

"Да ли смо ми имали заједнички план или споразум да протерамо Муслимана и Хрвате?", упитао је Караџић који се брани сам. "Не!", одговорио је Станишић, инсистирајући да је, као министар унутрашњих послова, "радио у оквиру закона" и тражио кажњавање починилаца ратних злочина, без обзира на националност.

Суђење Караџићу наставља се сутра, када ће Станишића унакрсно испитивати тужиоци.

Караџић је оптужен и за геноцид у Сребреници; за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и за узимање за таоце припадника мировнох снага УН, 1992-95.