Јанковић: Злочин на Влашићу наредиле стране службе

Бивши истражни судија из Бањалуке Јефто Јанковић сугерисао је, на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, да су масовно убиство Муслимана на планини Влашић, у лето 1992, наредиле стране обавештајне службе "да би Србе приказале као животиње".

Према оптужници против Караџића и ранијим пресудама, полицајци из Приједора, предвођени Дарком Мрђом, убили су 21. августа 1992. на Корићанским стијенама око 200 заробљених Муслимана. Пошто је признао кривицу, Мрђу је Трибунал осудио на 17 година затвора.

Тадашњи председник Републике Српске и врховни командант њених  оружаних снага, Караџић (68) оптужен је за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ. Приједор је једна од седам општина у којој је тај прогон, по оптужници, имао размере геноцида.

Сведок Јанковић, који је на Корићанским стијенама "почео, али није завршио увиђај", починиоце злочина назвао је "криминалцима", тврдећи да као истражни судија није имао овлашћења да нареди њихово хапшење.

"То је српска срамота, то нам није требало ... Сви разумни људи то су осудили", рекао је Јанковић. Изнео је, међутим, "сумњу" да су починиоци били "можда убачени" и "преобучени" у полицајце и да је злочин изведен како би РС била подвргнута "разноразним притисцима".

"То је некоме требало да се Срби прикажу као злочинци ... То руководству сигурно није требало", казао је сведок, додајући да нико на српској страни "није оправдавао" масовно убиство на планини Влашић.

Он је, међутим, потврдио да су му официри ВРС одмах као починиоце означили припаднике полиције. Јанковић је казао и да је "у нелегалним условима" урадио што је могао од истражних радњи. "Биле су ненормалне околности. Нисам могао ништа урадити, осим што сам својим очима видео лешеве у провалији... Само смо могли да снимимо, приступ је био немогућ".

Починиоци су жртве, према ранијим пресудама, из аутобуса којим је требало да буду одведени у Травник, извели, поређали их на ивицу провалије, натерали да клекну и стрељали с леђа. Лешеви су пали у дубоку провалију.

Сведок је тврдио и да је видео депешу којом је Караџић наредио тадашњем министру унутрашњих послова РС Мићи Станишићу да се починиоци злочина на Корићанским стијенама пронађу и казне. 

Јанковић је изјавио и да је у раду, током рата, имао исти однос према свим починиоцима кривичних дела, без обзира на њихову националност.

На подсећање тужилаца да им је 2001. изјавио да је био под притисцима да кривично не гони Србе, Јанковић је то негирао, али је потврдио да је "хиљаду пута сам себе изложио и имао проблема". "Али није тачно да је неко вршио притисак на мене, ни странка ни председник. Стране обавештајне службе су вршиле притисак". 

На процесу Караџићу сутра би требало да сведочи ратни командант ВРС Ратко Младић. Иако га је на сведочење обавезало расправно веће, није извесно да ће се Младић појавити у судници.

И Караџић и Младић оптужени су за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида; терор над цивилима у Сарајеву дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.