Реаговања на хапшења за убиство Ћурувије

Хапшење двојице осумњичених за убиство Славка Ћурувије бивших припадника Државне безбедности Ратка Ромића и Милана Радоњића, поздравили су председник и премијер Томислав Николић и Ивица Дачић, као и политичке партије и новинарска удружења.

Председник Томислав Николић истакао је да ће откривање осумњичених за убиство Славка Ћурувије и прикупљене информације довести до задовољења правде и представљати упозорење да се такав свиреп злочин више никада не понови.

Поводом резултата рада Комисије за истраживање убистава новинара, Николић је рекао да је својевремено поручио Ћурувијином брату да ће једног дана открити убице.

"До сада неразјашњено убиство Славка Ћурувије предуго је оптерећивало српско друштво и представљало је основ за сукоб између припадника различитих политичких опција", навео је председник у саопштењу.

"Својевремено сам, спроводећи политику странке којој сам припадао, изнео негативно мишљење о тада већ покојном Ћурувији, што је послужило и дуго ће служити за политички обрачун са мном. Нико не помиње да сам тада поручио његовом брату да ћу једног дана открити убице", додао је Николић.

Николић је истакао и да је поносан што су промене у друштву, инициране сменом власти у Србији, омогућиле да "многа најодговорнија места у држави заузму храбри и поштени људи које је немогуће зауставити у остварењу циља, да Србија буде правна и праведна држава".

Премијер Ивица Дачић рекао је да су хапшења због убиства Славка Ћурувије још један доказ да се Влада Србије бави решавање проблема и да је Србија кренула правим путем изградње правне државе.

Према његовим речима, то је показатељ да је Србија кренула правим путем изградње правне државе и једнакости пред законом свих, без обзира на статус, припадност или моћ.

Дачић је навео да свако ко је починио кривично дело мора да сноси последице. "То је веома важно и због тога да се такви злочини више никада не понове", рекао је премијер који је честитао свима који су допринели да се дође до истине и починиоци приведу правди.

Суочавање са тамним странама прошлости

Лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић рекао је поводом хапшења осумњичених за учешће у убиству новинара Славка Ћурувије да та странка даје пуну подршку координатору служби безбедности Александру Вучићу, који је једини после 5. октобра 2000. одлучно кренуо у откривање до сада неоткривених злочина државног тероризма у Србији за време владавине Слободана Милошевића.

Драшковић је новинарима рекао да се нада да ће Вучић наставити да "чисти" државне институције и истрајати у акцији разјашњавања свих нерасветљених злочина, попут убиства судије Небојше Симеуновића и новинара Даде Вујасиновић и Милана Пантића.

"Хапшења организатора, налогодаваца и убица Славка Ћурувије могло се и морало догодити 2001, али и током акције 'Сабља' и 2006, када је чак и најављивано подизање оптужнице. Међутим, тадашњи политички лидери, шефови служби безбедности и њихови координатори одбијали су да се испуни правда, крили су злочин и штитили злочинце", рекао је Драшковић новинарима после доделе награда активистима СПО.

Потпредседник Демократске странке Миодраг Ракић оценио је да хапшење осумњичених за убиство Ћурувије показује да српско друштво постаје спремно да се суочи са тамним странама своје прошлости.

Ракић, некадашњи секретар Савета за националну безбедност, рекао је да сада предстоји сложен и одговоран процес утврђивања конкретне одговорности, а то значи утемељивање правде на чињеницама и доказима.

Либерално-демократска патија наводи да је страшни терет злочина оптерећивао земљу и да он још није скинут, али је ово корак у добром правцу.

"За земљу и њену будућност је важна чињеница да се отвара правосудни поступак за расветљавање и кажњавање убиства Славка Ћурувије и ЛДП очекује да се кроз тај будући поступак казне сви налогодавци, организатори и извршиоци овог државно организованог злочина", наводе либерали.

Председник Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак оценио је да је веома добро што је Србија почела да се суочава са својом прошлошћу, али да мора да се суочи са налогодавцима свих злочина.

Чанак је рекао да је уверен да ће истрага показати све детаље, али и да је немогуће да се Србија заиста суочи са својом прошлошћу без суочавања са налогодавцима свих стравичних злочина попут убиства Славка Ћурувије, Ивана Стамболића и небројених других.

НУНС и УНС: Открити налогодавце

Независно удружење новинара Србије (НУНС) поздравило је хапшење бивших припадника Државне безбедности Ратка Ромића и Милана Радоњића, осумњичених за учешће у убиству новинара Славка Ћурувије.

У саопштењу НУНС је оценио да се хапшењем Ромића и Радоњића отвара могућност да у судском процесу буде утврђено ко су извршиоци тог гнусног злочина.

НУНС сматра да је још важније открити налогодавце, нарочито имајући у виду чињеницу да је Државна безбедност била служба за чије функционисање је директно одговорна држава.

Према НУНС-у, откривањем истине о страдању Славка Ћурувије, Даде Вујасиновић и Милана Пантића биће отклоњена важна препрека у том развоју.

Хапшење Ратка Ромића и Милана Радоњића је, према оцени Удружења новинара Србије, велики дан за српско новинарство, "али једино уколико иза хапшења осумњичених стоји спремност полиције и тужилаштва да се храбро суоче са чињеницама за које сносе одговорност".

УНС истиче да је медијска заједница годинама указивала да су Ћурувију убили људи из апарата Државне безбедности, али да те институције до сада нису биле спремне да реше најтеже злочине из блиске прошлости.

То новинарско удружење жели да верује да су сада истрага и воља најзначајнијих институција власти на страни интереса не само новинара, већ и грађана Србије да се ти злочини расветле, а одговорни најстроже казне.

И ОЕБС је поздравио хапшења осумњичених за убиство Ћурувије и позвао на поштовање права у кривичним истрагама.

"Ово су веома добре вести. Не сме бити некажњивости за злочине почињене над новинарима", саопштила је представница ОЕБС-а за слободу медија Дуња Мијатовић.

Прпа: Било је неког и изнад Марковића

Удовица Славка Ћурувије Бранка Прпа каже да није вероватно да је то убиство самоиницијативно наручио некадашњи шеф Службе ДБ-а Радомир Марковић, јер то је, како је истакла, била политички мотивисана ликвидација.

"Зашто би неко ко води посао ликвидације био неко коме би то из чистог мира пало на памет и то у условима ванредног стања. Када је ванредно стање зна се ко доноси одлуке, то су политички и војни врхови. Зашто би Славко Ћурувија, када имамо у виду прогон током 1998. године, забрану новина, пленидбу и казну затвора, завршио тако што би неки шеф ДБ-а наредио да он буде ликвидиран. То просто није могуће", изјавила је Прпа за Танјуг.

Прпа је, поводом објављивања листе осумњичених за убиство Ћурувије и привођења две особе са тог списка, рекла да је процес задовољења правде тек на почетку и да се зато у овом тренутку не може казати да је правда задовољена и да је жртва добила сатисфакцију.

Брат Славка Ћурувије, Јово каже да су новинари добили прву битку, али да рат за правду тек предстоји. Најважније је да смо истерали те звери из јазбине и да постоји шанса да се они казне, додаје Јово Ћурувија.

Тиме ће се, како се верује, добити битка због које је Ћурувија настрадао борећи се за истину, слободу и правду.

Мира Марковић без коментара

Пријатељ и издавач књига бивше председнице ЈУЛ-а Мирјане Марковић, Хаџи Драган Антић, пренео је да она не жели да говори о случају Ћурувија, посебно посебно не да коментарише наводе да је наручила убиство Ћурувије.

"Она одбија да разговара са српским медијима већ две године. Ја сам и данас причао са њом, али не жели да било шта говори о том случају", рекао је Хаџи Антић за Танјуг.

Београдски адвокат Божо Прелевић каже да се и 2000. године знало ко је наредио убиство Славка Ћурувије, али да до данас нема доказа за то и додаје да ће случај бити расветљен тек пошто се докаже ко су извршиоци, али, пре свега, ко су налогодавци.

Како додаје, то није могуће уколико се бившем шефу ДБ-а Радету Марковићу не додели статус сведока сарадника.

Прелевић за Танјуг каже да се 2000, у време кад је био коминистар унутрашњих послова, залагао да се Марковићу да статус сведока сарадника у замену за откривање 30-40 убистава, али да за то није било политичке воље због, како је навео, утицаја безбедносних структура на тадашњи ДОС.