Хашки рачун, Хрватска потрошила највише

Земље некадашње Југославије потрошиле су више од 40 милиона евра државног новца на подршку оптуженима за ратне злочине пред Трибуналом у Хагу, показују резултати истраживања Балканске истраживачке мреже (БИРН).

Подаци до којих је дошао БИРН показују да је Србија од 2004. до 2013. године потрошила 1,7 милиона евра на приватне трошкове и докторске рачуне оптужених, као и на путне трошкове њихових породица.

БИРН у истраживању тврди и да су од 26 оптуженика, за које тренутно плаћа Београд, 18 босански Срби са држављанством Србије, укључујући генерала Ратка Младића.

Званични подаци показују да је Република Српска за подршку оптуженима за ратне злочине у Хашком трибуналу издвојила 640.000, а Хрватска 28.145.610 евра, али је из приватног фонда у тој земљи уплаћен најмање још 1,1 милион евра.

Према подацима у које је БИРН имао увид, Хрватска је потрошила више од 28 милиона евра само на трошкове одбране тројице генерала - Анте Готовине, Младена Маркача и Ивана Чермака.

Хрватска, како се наводи, није желела да открива више од своте од 28 милиона евра потрошених на одбрану генерала, а приватни фонд "Задужбина за истину о Домовинском рату", основан да помогне генералима, није објавио финансије, иако је један од његових заговарача изјавио да је током прве године рада сакупљен 1,1 милион евра.

БИРН наводи и да Федерација БиХ није издвојила ништа за помоћ бошњачким или хрватским оптуженицима.

Резултати истраживања показују да је Македонија од 2006. до 2013. године за наведену сврху издвојила 9,5 милиона евра на одбрану, подршку и лобирање за бившег министра унутрашњих послова Љубета Бошкоског и полицајца Јохана Тарчуловског.

Привремене институције у Приштини, према подацима, нису пружале никакву новчану помоћ шесторици својих оптуженика за ратне злочине, са изузетком 16.750 евра колико је коштао свечани дочек оптужених који су пуштени на слободу.

Међутим, сакупљено је више од 1,5 милиона евра за помоћ Рамушу Харадинају и Фатмиру Љимају, а тај новац је сакупљен преко јавног позива за уплаћивање фондовима сумњивог порекла.

"Ти фондови никада нису јавно положили рачун донаторима за оно што су добили или потрошили. БИРН је успео да дође до делимичног износа уз помоћ докумената из Хашког трибунала и суђења за корупцију у Приштини у вези са наводним нерегуларним вођењем фонда за Харадинаја", наводи БИРН.