Одбрана: Усташку политику сведок приписао Србима

Бивши лидер босанских Срба Радован Караџић пред хашким Трибуналом побијао је тврдњу једног сведока оптужбе да је политика руководства босанских Срба током рата у БиХ била да се "трећина Муслимана убије, трећина покрсти у православље, а трећина сама да оде", преноси Бета.

Преко сведока одбране Света Веселиновића, Караџић је назначио да је то била политика коју је усташки режим током Другог светског рата примењивао против Срба, а да ју је сведок оптужбе КДЗ-051 приписао српском руководству.

Заштићени сведок КДЗ-051 из Рогатице тврдио је, током доказног поступка оптужбе, да га је о тој политици према Муслиманима, после разговора с Караџићем, септембра 1992, обавестио званичник локалне Српске демократске странке Свето Веселиновић.

По сведоку КДЗ-051, Веселиновић му је тада рекао и да је "донета одлука да ће Муслимани нестати" са српских територија.

У данашњем исказу у одбрану Караџића, Веселиновић је потпуно негирао не само да је са КДЗ-051 икада разговарао, него и да га је икада упознао. Веселиновић је сведочио да се са Караџићем није срео, нити је с њим разговарао од јануара 1992. до јесени 1993. године.

Сведок је изјавио да никада није приметио никакве показатеље да се Караџић залагао за уништење босанских Муслимана као етничке групе. Изјава коју је КДЗ-051 приписао српском вођству и њему самом, по Веселиновићевим речима, никада није била део Караџићевих назора.

Док га је Караџић испитивао, Веселиновић је рекао да је Миле Будак, један од првака усташког режима у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, као политику дефинисао да "једну трећину Срба треба побити, другу покрстити у католичанство, а трећу протерати".

"Ову паролу која је срамотна за Србе, ниједан Србин не би употребио, јер смо је на својој кожи осетили... Апсурд је да Срби користе нешто што је значило масовне злочине над Србима", рекао је Веселиновић.

Тужитељка Катрина Густавсон није у унакрсном испитивању ни поменула изјаву КДЗ-051 што је Караџићев правни саветник Питер Робинсон протумачио као прећутно признање тужилаштва да та изјава није веродостојна.

На исту изјаву сведока КДЗ-051 јула ове године позвао се судија Теодор Мерон који је и председник Трибунала, када је образлагао одлуку жалбеног већа да Караџићу врати тачку оптужнице која га терети за геноцид над Муслиманима и Хрватима у седам босанских општина, не рачунајући Сребреницу. Претходно је, на половини суђења, расправно веће ослободило Караџића те оптужбе, оценивши да је тужиоци нису доказали.

У образложењу одлуке да се врати оптужба за геноцид у општинама, судија Мерон је, као један од доказа за постојање геноцидне Караџићеве намере, навео изјаву сведока КДЗ-051 да је "донета одлука да се трећина Муслимана убије, трећина покрсти у православље, а трећина да оде, тако да сви нестану из БиХ".

Рогатица није ни међу општинама на које се односи оптужба за геноцид 

Како је данас приметио Караџићев саветник Робинсон, Рогатица, о којој је КДЗ-051 сведочио, није ни међу општинама на које се односи оптужба за геноцид. То су Братунац, Фоча, Кључ, Приједор, Сански Мост, Власеница и Зворник.

Током данашњег заседања, Робинсон је наговестио и да ће Караџић, на крају доказног поступка, "крајем фебруара или почетком марта", сведочити сам у своју одбрану. Робинсон је затражио дозволу расправног већа да Караџићево сведочење буде "у облику нарације" која би потрајала 16 радних сати.

Караџић је данас пред судије, као сведока одбране извео и Миломира Стакића, бившег председника СО Приједор, кога је због прогона и других злочина над несрбима у тој општини, суд у Хагу осудио на 40 година затвора.

Стакићева писана изјава уведена је у спис, а он ће исказ наставити сутра.

Претходно ће одбрана, како је најавила, саслушати пуковника Љубишу Беару, кога је 2010. Трибунал због геноцида у Сребреници осудио на доживотни затвор.

Бивши председник Републике Српске и врховни командант њених оружаних снага, Караџић (68) оптужен је за геноцид над око 7.000 Муслимана из Сребренице пошто је Војска РС 11. јула 1995. заузела ту енклаву која је била под заштитом УН.

Оптужба га терети и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида, терорисање становништва Сарајева артиљеријским и снајперским нападима и узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.