Сведочење о прогону несрба из Бањалуке

Бивши лидер босанских Срба Радован Караџић је пред хашки Трибунал извео чак тројицу сведока одбране који су негирали да су српске власти у подручју Бањалуке 1992. године спроводиле план за насилно протеривање несрба.

Караџић (68), тадашњи председник Републике Српске и врховни командант њених оружаних снага, оптужен је за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида.

Тројица тадашњих званичника регионалних власти у Бањалуци, Анђелко Граховац, Новак Кондић и Никола Ерцег, негирали су постојање плана за трајно и насилно уклањање несрпског становништва с територије самопроглашене Аутономне Регије Крајина.

Члан кризног штаба АРК Анђелко Граховац је рекао да тај штаб, противно наводима из оптужнице, "никада није добио инструкције да спроведе прогон и етничко чишћење".

Ни Караџић, ни његов најближи сарадник Момчило Крајишник "никада нису промовисали мржњу према другим народима", изјавио је Граховац.

Током посете логору Војске РС за ратне заробљенике на Мањачи, сведок се, према сопственим речима, уверио се да су "заробљеници сигурни" и да се "правила поштују".

Одлуком да спроведу "нелегалну сецесију" БиХ од СФР Југославије којој су се Срби супротставили, муслимански и хрватски лидери, према Граховцу, изазвали су босански рат.

Одговарајући на питање тужитељке Керолајн Еџертон, Граховац је потврдио да су "стотине пословних објеката" несрба у Бањалуци дигнуте у ваздух, те да су Муслимани и Хрвати избацивани из својих станова и кућа.

Сведок је, међутим, тврдио да "то није било наређено с вишег нивоа", него да се "раширило као епидемија".

"С тим се нисам слагао. Мислио сам да би ми Срби требало да се боримо против повампиреног усташтва Муслимана и Хрвата, а не да се бавимо крађом имовине", рекао је он уз оцену да је "кризни штаб могао да нареди ВРС да то спречи".

Председник тог штаба Радослав Брђанин јавно је одређивао проценат Муслимана који могу остати у Бањалуци да би "показао колико је велики Србин", али то то није имало везе с Караџићем и Крајишником "који никада нису говорили о процентима и прогону несрба", нагласио је сведок.

Трибунал је Брђанина осудио на 30 година затвора због прогона несрпског становништва из Босанске крајине.

Граховац је потврдио и да је на Мањачи био заточен један његов пријатељ Муслиман који никада није учествовао у борбама.

Рекао је и да су поједини припадници јединице ВРС "Вукови с Вучјака" пљачкали несрпске куће, али је сугерисао да се босански Срби муслиманским и хрватским борцима "нису могли супротставити универзитетским професорима".

Штаб АРК-а није могао да наређује војсци и полицији

Члан кризног штаба и преседник владе АРК Никола Ерцег изјавио је да тај штаб није имао надлежност над полицијом и да "није могао да наређује војсци".

Премда су на састанцима штаба помињани логори за несрбе у околини Приједора - Омарска и Кератерм, то је било у контексту "логистичке подршке".

Према Ерцеговим речима, политика власти АРК "није била насиље, нити прогон несрба".

Имовином Муслимана и Хрвата који су "отишли", располагале су власти у Бањалуци, али "привремено".

Трећи сведок, Новак Кондић тврдио је да "политика СДС није било да трајно уклони несрпско становништво кроз злочине, геноцид, истребљење и присилно премештање".

Кризни штаб у Бањалуци, у којем је Кондић био задужен за "платни промет", имао је задатак да "обезбеди нормалан живот", а није био, како се наводи у оптужници, "средство за трајно уклањање Муслимана и Хрвата" злочинима.

Кондић је рекао да "никада није чуо да је Српска демократска странка намеравала да истреби било кога".

У унакрсном испитивању, заступник оптужбе питао је сведока да ли је то било само његово "лично уверење", или поуздано сазнање. Кондић је одговорио да је "просуђивао као обичан грађанин".

Нове сведоке одбране Караџић ће пред судије извести сутра.

Оптужен је и за геноцид у Сребреници; терорисање становништва Сарајева камањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.