Брђанин: Није било плана за протеривање

Сведок одбране Радослав Брђанин изјавио је данас, на суђењу Радовану Караџићу, да 1992. није постојао "стратешки план" власти босанских Срба за протеривање Муслимана и Хрвата из Босанске крајине.

Караџић (68), тадашњи председник Републике Српске и врховни командант њених оружаних снага, оптужен је за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина, укључујући и неколико крајишких, имао размере геноцида.

Хашки трибунал је 2007. године правоснажно осудио Брђанина (65) на 30 година затвора због прогона, депортације, присилног премештања и мучења муслиманског и хрватског становништва. Брђанин је ухапшен у јулу 1999., а казну тренутно издржава у Данској.

Брђанин, који је 1992. године био председник кризног штаба Аутономне регије Крајина (АРК), изјавио је да тај штаб није примао наређења од Караџића и власти са Пала, као и да није био надређен општинским кризним штабовима, који су "одлучивали независно". 

Кризни штабови били су, по оптужници, инструмент преко којих је власт са Пала заокруживала територије које је сматрала својим,  насилним заузимањем општина, при чему су почињени злочини над несрбима.

Према Брђанину, међутим, кризни штабови никада нису позивали на присилно премештање Муслимана и Хрвата, већ су били за "реципрочну" и "добровољну" размену.  Караџић се, како је Брђанин изјавио, увек залагао за поштовање власништва, Женевских конвенција и закона и обичаја ратовања.

Тужилац Алан Тигер, током унакрсног испитивања, Брђаниновом исказу супротставио је супротне налазе из пресуде коју му је Трибунал изрекао.  Пресудом је утврђено да је кризни штаб АРК "координисао трајно протеривање несрба" из 13 општина, "у складу са стратешким планом" влати РС.

"Никакав стратешки план о пресељењу није постојао. Ситуација је налагала да је боље да се људи преселе, него да гину и страдају...Било је на свим странама пресељавања...Не правдам то, али било је неминовно", одговорио је Брђанин. 

Заступник оптужбе је из пресуде цитирао и да је кризни штаб АРК користио полицију за спровођење мера против Муслимана и Хрвата.  Сведок је то негирао, рекавши да је штаб "доносио одлуке" и да је полицијом командовало Министарство унутрашњих послова. Тигерову тврдњу да су општински штабови те одлуке АРК сматрали "обавезујућим", Брђанин је одбацио.

Оспоравао је и налаз из пресуде да је уживао "значајну моћ", коју му је дала власт са Пала, премда је, током рата, био и министар грађевинарства и потпредседник Владе РС. 

На питање тужиоца да ли је знао да је "37.000 хиљада Муслимана и Хрвата било затворено у Омарској и Трнопољу, након што су очишћени Хамбарине и Козарац", Брђанин је одговорио да није знао", рекавши да је био обавештен да су у Омарској "Муслимани склоњени од екстремних Срба и Муслимана". Тврдио је да је, са делегацијом српских политичара, кратко био на улазу у логор. Негирао је тврдње сведока да му је командант логора жељко Мејакић "предао рапорт". 

 У судници је приказан и снимак говора у којем је Брђанин у Бањалуци за Муслимане рекао да су "поган".  "Те изјаве су знале бити оштре и увредљиве, последица су емоционалног стања...били смо у рату и увреде су пљуштале на све стране", одговорио је Брђанин.

Процес Караџићу сутра ће бити настављен унакрсним испитивањем Момчила Крајишника. Оптужница Караџића терети и за геноцид у Сребреници; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95. године.