Живановић: Караџић не би одобрио стрељање

Сведок одбране Миленко Живановић изјавио је, на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, да Караџић "никада не би одобрио" стрељање Муслимана из Сребренице у јулу 1995.

Пензионисани генерал Војске Републике Српске, Живановић је посведочио и да није постојао план за стрељање муслиманских заробљеника после пада Сребренице.

Као заповедник Дринског корпуса ВРС, Живановић је командовао нападом на Сребреницу. На дан када је, по оптужници и ранијим пресудама Трибунала почињено убиство првих 1.000 заробљеника, Живановић је 13. јула предао дужност Радиславу Крстићу.

Због помагања и подржавања геноцида у Сребреници, Трибунал је генерала Крстића 2001. осудио на 35 година затвора. Караџић (68), који је у то време био председник РС и врховни командант њених оружаних снага, оптужен је за геноцид над око 7.000 Муслимана у данима пошто је ВРС, 11. јула 1995, заузела ту заштићену енклаву УН. Оптужен је и за прогон цивилног становништва Сребренице.

Иако је то било предвиђено споразумом којим је Сребреница, у пролеће 1993. године била проглашена за зону под заштитом УН, по Живановићевим речима, енклава никада није била демилитаризована.

Сведок је казао да је циљ напада на Сребреницу, који је почео 6. јула 1995. било раздвајање од друге заштићене зоне, Жепе. Муслиманске снаге су из енклава претходно годинама нападале околна српска села и убијале цивиле.

Живановић је, по сопственим речима, за време офанзиве на Сребреницу два пута разговарао са Караџићем, али нису помињали, нити је икада било планирано да се "Муслимани преместе или побију".

"Није било разговора о погубљењу заробљеника", изјавио је сведок о разговору ноћ после пада Сребренице, наглашавајући да Караџић "никада не би одобрио, ни опростио стрељање заробљеника".

Без сазнања о плану за убијање Муслимана 

Живановић је тврдио да никада није имао никавих сазнања о постојању плана за убијање Муслимана, нити је икада видео било какав извештај о стрељању. 

Тужитељка Мелиса Пак предочила је сведоку, током унакрсног испитивања, белешку команданта ВРС Ратка Младића са састанка одржаног у новембру 1992., на којем је председник Скупштине РС Момчило Крајишник рекао да је Живановићу дат задатак да "очисти Подриње" ради остваривања стратешког циља босанских Срба - "раздвајања" од Муслимана и Хрвата.

"Чишћење" се, узвратио је Живановић, односило на Армију БиХ, а не на цивиле.

"Он (Крајишник) каже да је најважнији задатак раздвајање од Муслимана, не каже побити Муслимане... да је мени рекао побити Муслимане, мене више нико не би видео".

Живановић је тврдио да је, напротив, "спасавао Муслимане, нудио своју крв за Муслимане".

"Мене су Муслимани звали да им будем командант. Ви настојите од мене да направите џелата овде, питајте моје кумове Муслимане".

На тврдњу заступнице оптужбе да је његов "задатак био да у Подрињу више не буде Муслимана", сведок је узвратио: "Не, него да се раздвојимо".

Пошто му је тужитељка Пак показала Директиву број четири Главног штаба ВРС којом је његовом корпусу дат задатак да "принуди непријатеља да напусти Подриње, заједно са муслиманским становништвом", Живановић је рекао: "То муслиманско становништво запосело је српска села. Та села морала су се вратити истинским власницима".

"Значи, уклањање Муслимана било је оправдано", сугерисала је тужитељка. "Ја сам само желео да не изгину. Од тога ћете их заштитити ако их уклоните од фронта, јер ту гину и невини", тврдио је сведок. 

Живановићу је, затим, предочен и пресретнути разговор у којем је наредио "паљење турских кућа". Генерал је изјавио да се то односило на "одбрамбене положаје и упоришта непријатеља". "Села нису паљена, већ је из њих теран непријатељ", додао је Живановић. .

Тужитељка Пак цитирала је и записник разговора генерала Младића и Живановића, 1. јула 1994. године, у којем је, као циљ, наведено стварање "потпуно српског Подриња", "протеривањем Муслимана из Сребренице".

"Није баш тако", прокоментарисао је сведок, тврдећи да је циљ било да енклаве буду "војно поражене".

Заступница оптужбе је, из Живановићеве ратне бележнице, цитирала Младићеве речи да "енклаве не смеју преживети, већ нестати". Затим је сугерисала да је Живановићев задатак био да створи неподношљиве услове у енклави и присили муслиманско становништво да оде.

"Далеко је боље да оде у простор ван борбених дејстава, него да остане где нема услова за живот. Не могу народ око себе имати као маску, а овамо стварају дивизију. Склонити становништво из зоне дејстава, што да не, али не да би се, не дај боже, побило, него да би се спасило", одговорио је Живановић.

Такве услове у Сребреници, по Живановићу, није створила ВРС, него "150 спаљених српских села" за шта је одговорна АБиХ.

Сведочење на суђењу Караџићу, генерал Живановић наставиће сутра.

Оптужница Караџића терети и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање "плавих шлемова" УН за таоце, 1992-95.