Ново суђење Кертесу

Укинута је пресуда бившем директору Управе царина Михаљу Кертесу, којом је био правоснажно осуђен на шест и по година затвора због изношења пара на Кипар, и наложено је да му се поново суди у Специјалном суду у Београду, речено је у Апелационом суду у Београду.

Врховни касациони суд укинуо је зимус правоснажну пресуду Апелационог суда којом је Кертес осуђен на шест и по година затвора (казна му је смањена са осам година) и наложио му да поново размотри Кертесову жалбу.

Апелациони суд је у поновном поступку 31. маја 2013. године донео решење којим је укинуо ранију пресуду, јер је изрека првостепене пресуде неразумљива и противречна, а првостепена пресуда без разлога о одлучним чињеницама, наводи се у саопштењу суда за Танјуг.

Кертес је био осуђен због злоупотребе службеног положаја, јер је од средине 1994. године до 5. октобра 2000. године део новца царине, без правног основа, дао за 1.182 предузећа и за друга правна лица. Такође, без одобрења Народне банке Југославије, Кертес је на Кипар изнео најмање 38 милиона немачких марака.

Апелациони суд је првостепеном суду наложио да у поновном поступку, након што допуни чињенично стање, утврди на основу свих расположивих доказа да ли је Кертес радњама које је предузео и које у суштини не спори, осим нанете штете буџету Савезне Републике Југославије, прибавио противправну имовинску корист, коме и у ком износу.

Према ставу Апелационог суда, та чињеница је одлучујућа за постојање кривичног дела које се Кертесу ставља на терет.

Пресудом Специјалног суда Кертес је био осуђен, јер је поступајући по налозима, као службено лице - директор Савезне управе царина у периоду од средине 1994. године до 5. октобра 2000. године, прекорачењем граница својих службених овлашћења, нанео штету буџету тадашње Савезне Републике Југославије у износу од преко милион и петсто хиљада динара.

Према укинутој пресуди, то је чинио тако што је део новца од наплате царинских дажбина уплаћивао на посебан рачун код "Беобанке" и предузећа у власништву те банке, а део директно са рачуна Савезне управе царина, на основу документације са неистинитом садржином, пребацивао на рачуне различитих правних лица.

Затим да је дао налог царинарницама да новац наплаћен на основу девизних прекршаја и других царинских дажбина свакодневно у готовини доносе у Савезну управу царина и предају у сеф електронског рачунског центра, који је потом новац предавао разним физичким и правним лицима, и преносио у трезор "Беобанке".

Такође, јер је спречавао контролу распоређивања прихода савезног буџета од стране Савезног буџетског инспектората.

Поступајући по налозима, сам или преко радника царине и у пратњи радника Ресора државне безбедности, изнео је девизе Савезне управе царина, без одобрења Народне банке Југославије, ради полагања на рачун код кипарских банака и на рачуне "оф шор" компанија које је отворила банкарска јединица "Београдске банке" на Кипру, подсећа Апелациони суд у саопштењу.

Кертесу се суди у још три кривична поступка за шверц цигарета у предметима "Суботић", "Бајрушевић" и "Стојчић", као и за злоупотребе са владиним становима у случају "Цица Кнежевић".