Одбрана: Штаб Армије БиХ у близини Маркала

Унакрсно испитујући сведока оптужбе Емира Туркушића, одбрана генерала Ратка Младића тврдила је да је 1995. године у близини пијаце Маркале у центру Сарајева био штаб Армије БиХ, док је Туркушић потврдио да је та зграда "ту, у близини", али да јој "минобацачка граната не може ништа".

У јучерашњем главном исказу, Туркушић, тадашњи припадник МУП-а БиХ, изјавио је да је минобацачка граната, која је испред Маркала 28. августа 1995. године убила и ранила десетине грађана, била испаљена са положаја Војске Републике Српске.

Посведочио је и да је граната, по ознакама нађеним на стабилизатору, била произведена 1993. године у ваљевском "Крушику".

За смрт 43 особе и рањавање 75 грађана у експлозији испред Маркала, оптужница терети генерала Младића (70), тадашњег команданта ВРС. Генерал Младић оптужен је за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада.

Младићев бранилац Бранко Лукић питао је данас сведока колика је удаљеност пијаце Маркале од легитимних војних циљева у центру Сарајева.

"На том месту није био ниједан војни циљ, штаб бригаде, нити утврда. То је био строго цивилни део града", одговорио је Туркушић, који је у истрази учествовао као члан одељења за контрадиверзиону заштиту МУП-а БиХ.

На сугестију адвоката Лукића да је Главни штаб АБиХ у то време био у згради издавачке куће "Свјетлост", "преко пута" и "мање од 50 метара" од Маркала, Туркушић је потврдио да је та зграда "ту, у близини", али да јој "минобацачка граната не може ништа". Упитан зна ли да је у Сарајеву постојало "2.000 легитимних војних циљева", сведок је одговорио негативно.

Бранилац Лукић предочио је Туркушићу и да по војним таблицама за делимично "неутралисање" једног од таквих циљева може бити употребљено до 216 минобацачких граната.

Сведок је узвратио да се, по војним стандардима, "непријатељском живом силом не сматра цивилно становништво", тврдећи да је "карактер рата у Сарајеву био да се сви становници сматрају легитимним војним циљем" и да то произлази из питања Младићеве одбране.

Туркушић: АБиХ није гађала своје грађане 

На питање адвоката Лукића да ли је могуће циљ уништити само једном минобацачком гранатом, Туркушић је одговорио да после четири године рата, када су сви објекти у граду добро познати, то јесте могуће учинити.

Туркушић је остао и при исказу да "апсолутно никада није наишао на веродостојне доказе" да је АБиХ гранатама циљала своје грађане у Сарајеву.

На питање адвоката Лукића да ли је чуо за изјаву припадника тајне полиције БиХ Неџада Херенде да је за снајперску мету узимао цивиле у центру Сарајева, сведок је одговорио да није.

"И у случају да је она потпуно тачна, ничим не демантује моју изјаву", рекао је Туркушић.

Тврдњу одбране да је АБиХ у новембру 1993. године испалила "две гранате на Трг ЗАВНОБиХ" које су "усмртиле четири дечака и учитељицу", сведок је назвао "делом пропаганде која се употребљава у рату".

Испитујући сведока о неколико експлозија граната у сарајевском насељу Добриња, са знатним цивилним жртвама, бранилац Лукић тврдио је да је свакој од експлозија претходило упозорење локалне полиције грађанима на опасност од граната.

"Први пут чујем то од вас", одговорио је Туркушић, који је учествовао у истрагама о тим инцидентима.

Младићева одбрана наставља унакрсно испитивање Туркушића, које ће завршити сутра.

Генерал Младић оптужен је и за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95. године.