Ситне крађе, ситне и казне

За годину дана, када је реч о кривичном делу крађе, највише су се пријављивале тешке крађе, тврде у Првом основном суду у Београду. Изменама Кривичног законика смањена је толеранција према ситној крађи. Међутим, део стручне јавности сматра да ни то није довољно за њено сузбијање. Додатан проблем је и то што судови нису довољно ефикасни.

Ситни лопови углавном краду у продавницама, најчешће храну и пиће. У већини случајева пролазе некажњено, јер их ни мање трговине, а посебно већи трговински ланци не туже за штету од неколико стотина или хиљада динара.

На мети лопова су и грађани, које џепаре у превозу и на улици, што се подводи под обичне крађе. И они, већином, одустају од приватне тужбе. Кажу да им се не исплати да се за штету од, на пример, 1.000 динара повлаче месецима по судовима, плаћају таксе и правну помоћ.

У случајевима ситне крађе полиција обезбеђује податке о лопову како би оштећени поднео приватну тужбу. Постоје случајеви и када полиција уместо грађана може да поднесе пријаву и против ситних лопова.

"Поднесемо кривичну пријаву по службеној дужности против оваквих извршиоца уколико су извршили више кривичних дела чистим спајањем, збрајањем штете које је проистекла из тих кривичних дела долазимо до износа преко 5.000 динара", објашњава шеф Одсека за џепне крађе у Полицијској управи Београд Александар Митровић.

Према Кривичном законику, за ситну крађу, осим штете која није већа од 5.000 динара, сматра се дело учињено са намером да се прибави мала имовинска корист која ту суму не прелази. Неки криминолози кажу да према ситним крађама не треба бити толерантан.

"Свака крађа је крађа, да ли је при томе намера или ефекат био 2.000, 5.000, 100 динара јер ако ви некој бакици пензионерки узмете 100 динара са којима је пошла на пијацу, ви сте узели све", истиче криминолог Златко Николић.

За ситну крађу прописана је новчана казна, најмање 10.000 динара или затворска до шест месеци, која се најчешће изриче повратницима. И новчану казну обично замењују затворском, јер немају новца да је плате.

Један од разлога зашто поступци у судовима трају дуже него што би требало јесте што ситни лопови углавном немају место становања или га често мењају, па је до њих тешко доћи.

Ивана Рамић из Првог основног суда у Београду објашњава да је, додуше веома ретко, могуће да се случај заврши на једном претресу.

"Уколико постоје све процесне претпоставке да суд може да води поступак и да донесе одлуку и уколико су током преткривичног поступка обезбеђени докази који су потребни може да се заврши и на једном претресу, што значи у веома кратком року, али кажем то је неки идеалан сценарио који далеко од тога да не постоји у пракси", напомиње Рамићева.

Од јуна 2012. само у Првом основном суду у Београду од око 1.700 суђења за тешку крађу, пресуде су изречене скоро трећини лопова, за обичне крађе од око хиљаду и по, епилог је добила тек половина предмета. За ситну крађу од 36 нерешено је остало 12 поступака.