Хаг, сведочење осуђеног за геноцид

Сведок одбране Мендељев Ђурић изјавио је данас, на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, да никада није чуо за план да се побију Муслимани из Сребренице и да он сам никада није имао било какву намеру да нашкоди муслиманском становништву енклаве.

Државни суд БиХ, у мају 2012. године, неправоснажно је осудио Ђурића, који је био припадник бригаде специјалне полиције Републике Српске, на 30 година затвора због помагања и подржавања геноцида у Сребреници у јулу 1995. године. На ту пресуду, Ђурић је уложио жалбу.

Тадашњи председник РС и врховни командант њених оружаних снага, Радован Караџић (68), оптужен је за геноцид над око 7.000 муслиманских мушкараца из Сребренице, у данима након што је Војска РС, 11. јула 1995. године, заузела ту енклаву која је била под заштитом УН.

На питање Караџића да ли је чуо за план да се убију сребренички Муслимани и да ли је и сам имао "геноцидну намеру" да их уништи као етничку групу, Ђурић је одговорио:

"Нисам никада чуо ништа ни слично томе... Нисам никада имао никакве намере које би на било који начин нашкодиле било коме, па ни Муслиманима".

Упитан од оптуженог, који се брани сам, да ли је "неко из његове околине" имао "геноцидну намеру", одговорио је одречно, тврдећи да је био "члан једне часне бригаде".

Током унакрсног испитивања, тужилац Матео Кости предочио је Ђурићу да га је суд БиХ прогласио кривим за учешће у одвајању муслиманских мушкараца од породица у Поточарима, 12. и 13. јула 1995. године, присилном премештању хиљада жена, деце и стараца и убиству око 1.000 Муслимана у складишту у селу Кравица код Братунца.

Потврђујући да је осуђен, Ђурић је, међутим, негирао своју кривицу, наглашавајући да је на ту пресуду уложио жалбу и да је убеђен да је у њој навео довољно доказа који ће довести до за њега повољније коначне пресуде.

Сведок је потврдио да је 12. и 13. јула са својим људима био у Поточарима, али је негирао да су учествовали у раздвајању мушкараца од породица.

Штавише, Ђурић је тврдио да за то раздвајање није ни знао, нити га је видео "на месту на којем сам ја био".

Да ли је било раздвајања на другим местима, Ђурић, како је рекао, не зна.

Притом је негирао сведочење холандског официра Унпрофора Леиндерта ван Дајна да му је он у Поточарима рекао да се Муслимани раздвајају како би међу њима били тражени "ратни злочинци", а да им одузета лична документа "више неће требати".

Ђурић је рекао и да је Ван Дајн одбио да сведочи на сарајевском процесу против њега.

На тужиочеву сугестију да су муслимански цивили били присилно премештени и да нису имали избора до да оду из Поточара, Ђурић је узвратио: "Суд је тако рекао, а ја тврдим да нисам учествовао ни у каквом присилном премештању цивила".

Ђурић негира везу са убиством у Кравици

Иако је потврдио да су његови полицајци били распоређени у околини, Ђурић је тврдио и да је за масовно убиство у Кравици сазнао "знатно касније", али није могао да каже када тачно.

Тужилац Кости предочио је сведоку изјаву његовог команданта Душка Јевића да је за масакр у кравичком складишту сазнао "исте вечери", а Ђурић је, на то, изјавио да не зна како је то Јевић сазнао.

На тужиочево подсећање да је, према пресуди Државног суда БиХ, чета под његовом командом учествовала у убиству и да је он својим људима наредио да "наставе са егзекуцијом", Ђурић је одговорио:

"То је неправомоћна пресуда, а у жалби сам доказао да тужилац није у праву. Нисам знао и нисам имао информацију никакву, пуно касније сам сазнао, не могу рећи кад".

Пошто му је заступник оптужбе показао списак од 12 чланова његове јединице који су осуђени или признали кривицу за масакр у Кравици, Ђурић је негирао да су они били припадници МУП-а РС, тврдећи да су само "били на обуци".

Своју одбрану, Караџић ће пред хашким судом наставити сутра.

Оптужен је и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95. године.