Радиновић: Караџић имао стратешку команду

Тужиоци Трибунала у Хагу су доказивали данас да је оптужени Радован Караџић за време рата у БиХ имао ефективну команду и контролу над Војском Републике Српске.

Током унакрсног испитивања, војни вештак одбране Радован Радиновић је, међутим, нагласио да је председник РС, као врховни командант, имао команду и контролу на "стратешком" нивоу, а да је оперативне одлуке доносио и наређења издавао командант Главног штаба ВРС, генерал Ратко Младић.

И Караџићу (68) и Младићу (70) пред Трибуналом се суди, према идентичној оптужници за геноцид у Сребреници, за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и за узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.

Заступница оптужбе Хилдегард Ерц Рецлаф је, током унакрсног испитивања, сведоку предочила документа ВРС и изјаве Караџића о "јединственој команди" и "једностарешинству" у тој војсци.

Пензионисани генерал Војске Југославије, Радиновић је, међутим, одговорио да је одлуком о формирању ВРС маја 1992. године Скупштина РС увела "двостарешинство" над војском, тако што је Караџића прогласила за врховног команданта, а Младића за начелник Генералштаба ВРС.

Генералштаб је "био овлашћен за оперативно командовање", и није му било потребно "Караџићево одобрење" за "дејства која нису стратешка".

"Није од врховног команданта ишао ланац оперативног командовања", тврдио је Радиновић.

Радиновић је остао при том исказу и пошто му је тужитељка цитирала Караџићеве речи са скупштинске говорнице 1994. године да он "потписује, одлучује. Ја ћу бити одговоран за одлуке".

Цело Сарајево једна велика војна мета?

На питање тужитељке да ли је, у свом извештају, "цело Сарајево сматрао једном великом војном метом", Радиновић је одговорио: "То је фигуративно речено, али као да је Сарајево готово цело било војна мета".

Према његовом исказу, у Сарајеву је било 2.200 "легитимних војних циљева".

Тужиоци су побијали и Радиновићеву тврдњу да Караџић није давао никаква наређења у вези са нападом на Сребреницу, осим "одобрења" од 9. јула 1995. године да ВРС уђе у град.

Предочили су Радиновићу документ према којем је Караџић 8. јула наложио команди Дринског корпуса да напад настави "пуном паром напред".

Караџићев вештак одговорио је да "то није наређење", већ "начелни коментар ситуације".

Радиновић је, с друге стране, потврдио да "не може да одбрани" незакониту реченицу из Директиве 7 којом је Караџић марта 1995. године наложио да ВРС "добро смишљеним и одмереним дејствима створи неподношљиве услове потпуне несигурности без наде у даљи опстанак и живот становништва" Сребренице.

На тврдњу Радиновића да већи део те директиве "није извршен", тужиоци су узвратили позивањем на наредбу команде Дринског корпуса ВРС у којој је иста реченица.

Заступници оптужбе сутра ће завршити унакрсно испитивање Радиновића.