Капетина: Караџић био бесан због Сребренице

Бивши секретар Министарства одбране Републике Српске Драган Капетина рекао је, на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, да га је, у јулу 1995, Караџић питао "који су то идиоти" наредили офанзиву Војске РС на Сребреницу.

Караџић (68), који је тада био председник РС и врховни командант њених оружаних снага, оптужен је за геноцид над око 7.000 Муслимана из Сребренице, у данима пошто је ВРС, 11. јула 1995, заузела ту енклаву која је била под заштитом УН.

Сведочећи у Караџићеву одбрану, Капетина је изјавио да га је Караџић, током напада на Сребреницу, позвао на "хитан" разговор, али није могао да одреди када се то тачно десило, рекавши да је било "између 5. и 10 јула" 1995. Напад ВРС на Сребреницу почео је 6. јула 1995. године.

Караџић је, по његовим речима, "био бесан" зато што није могао да успостави контакт са командантом ВРС Ратком Младићем и "није знао шта се догађа у Сребреници".

"Преврнуо је неку столицу, шутнуо и превренуо гарнитуру за седење...чупао косу и гласно постављао питање: 'Коме то треба у овом тренутку? Ко је то наредио у овом тренутку, који су то идиоти? Јесам ли вам сто пута рекао да статус Сребренице треба решавати у оквиру свеукупних решења у БиХ и да се не смеју предузимати никаква офанзивна дејства према заштићеним зонама'", цитирао је у судници Капетина речи Караџића.

Тужилаштво: Састанак није одржан

Тужитељка Каролин Еџертон тврдила је, у унакрсном испитивању, да тог састанка није било, зато што није забележен у дневнику Караџићеве секретарице.

Сведок је остао при свом исказу, понављајући да га је Караџић "хитно" позвао и да се "то не записује".

Заступница оптужбе је, затим, Капетини предочила да је сам Караџић, током суђења, потврдио да је он наредио, односно 9. јула 1995. године одобрио улазак ВРС у Сребреницу.

Тужитељка Еџертон је сведоку цитирала и документе ВРС који то потврђују.

Понављајући да се састанак "догодио како сам описао", Капетина је напоменуо да је "то могло бити и 5. јула".

У свом сведочењу, Капетина је тврдио и да је Српска демократска странка, крајем 1991. године, имала уставно и законско право и обавезу да формира кризне штабове и српске општине широм БиХ.

На питање тужитељке Еџертон које одредбе закона и Устава су дозвољавале успостављање општина и полиције на етничкој основи, сведок није могао да да конкретан одговор.

Караџић је, као сведока одбране, данас пред судије извео и свог имењака и бившег саветника Радована М. Караџића, који ће исказ наставити сутра.

Оптужница бившег лидера босанских Срба терети и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ који је у седам општина попримио размере геноцида; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.