Шкрбић: Младић тражио аутобусе за евакуацију

Пензионисани генерал Војске Републике Српске (ВРС) Петар Шкрбић изјавио је на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом да му је генерал Младић, на дан заузимања Сребренице у јулу 1995, тражио аутобусе за евакуцију муслиманских цивила.

Тадашњи командант ВРС, генерал Младић (70) оптужен је за геноцид над 7.000 муслиманских мушкараца из Сребренице и прогон хиљада чланова њихових породица, у данима пошто је та војска 11. јула 1995, заузела енклаву.

По оптужници, аутобуси су мушкарце пребацили на више локација у општини Зворник, где су стрељани, а жене и децу на одвели на муслиманску територију.

Генерал Шкрбић, у то време Младићев помоћник за организационе, мобилизационе и кадровске послове, посведочио је да му је, касно увече 11. јула, телефоном из Главног штаба (ГШ ВРС) у Хан Пијеску пренето Младићево наређење да "мобилише 50 аутобуса" и пошаље их на фудбалски стадион у Братунцу.

Сведок је назначио да је "иза тога стајао командант ГШ ВРС" генерал Младић. Како је казао, Шкрбић је наређење пренео Министарству одбране РС, које је аутобусе сутрадан, 12. јула 1995 "мобилисало" у више општина.

Аутобусе је до Братунца, по сведоковим речима, пратила цивилна и војна полиција из заштитног пука при ГШ ВРС, који је био под директном Младићевом командом.

Потврђујући да је знао да ће аутобуси бити "употребљени за евакуацију", Шкрбић је, међутим, тврдио да није знао "ко ће бити евакуисан, нити где ће бити евакуисан".

На телевизији је, после неколико дана, видео да су евакуисани "жене и деца" из Сребренице, који су уточиште нашли у близини базе УН у Поточарима. Потврду за то, добио је у ГШ ВРС приближно 18. јула.

Караџић заобилазио Младића

Одговарајући на питања Младићевог браниоца Бранка Лукића, током унакрсног испитивања, генерал Шкрбић је изјавио да на састанцима на којима је он био у ГШ ВРС није било речи о сребреничкој офанзиви.

Рекао је и да није знао ко је аутобусе из Братунца слао у Поточаре и да му нико није рекао да би то требало да буде тајна.

На сугестију браниоца Лукића, сведок је потврдио да је током напада на Сребреницу, врховни командант оружаних снага и председник РС Радован Караџић имао директну комуникацију са заповедником операције генералом Радиславом Крстићем, која је заобилазила генерала Младића.

Трибунал је генерала Крстића, тадашњег команданта Дринског корпуса ВРС, правоснажно осудио на 35 година затвора због помагања и подржавања геноцида у Сребреници.

Односе између Караџића и Младића у то време, Шкрбић је назвао "врло поремећеним".

Тужилац Питер Меклоски у додатном испитивању је свог сведока Шкрбића суочио са питањем: "Да ли вам је проблем да признате да сте учествовали у одвођењу цивила (из Сребренице) аутобусима зато што знате да је то злочин?".

"Ја бих прећутао ово питање, ако могу", одговорио је Шкрбић. На питање ко је могао одлучити о крајњем одредиште аутобуса, које је он мобилисао и послао у Братунац, Шкрбић је прецизирао: "Командант ГШ ВРС".

Сугестију браниоца Лукића да је ту одлуку могао донети и генерал Крстић, сведок је одбацио речима: "Не, без одобрења команданта ГШ ВРС".

Тужиоци тврде да је одвођење хиљада мушкараца, жена и деце из Сребренице било унапред планирано и да то потврђује Шкрбићев исказ да је наређење за мобилизацију аутобуса добио на дан пада енклаве.

Младићева одбрана, супротно томе, до сада је сугерисала да су Унпрофор и сами становници Сребренице захтевали да буду евакуисани и да су тај захтев генералу Младићу пренели на састанку 12. јула 1995. у Братунцу.

Снимак тог састанка уведен је у доказе и много пута приказан на више суђења пред Трибуналом. Генерал Младић на снимку се види и чује како у једном тренутку представницима Муслимана из Сребренице поручује да "могу опстати или нестати".

Процес генералу Младићу биће настављен сутра, исказом следећег сведока оптужбе. Оптужница Младића терети и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.