Караџић тражи одбацивање оптужнице

Оптужени Радован Караџић затражио је од расправног већа Трибунала у Хагу да одбаци оптужницу против њега због, како каже, нелегалности резидуалног механизма - наследника тог суда, који би требало да одлучује о његовој жалби, уколико буде осуђен.

Караџићу се у Трибуналу суди за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.

Иначе, међународни правосудни Механизам - тело које ће наследити Трибунал - данас је званично почео да ради.

Трибунал ће наставити упоредо да ради све док не буду изречене првостепене пресуде у текућим суђењима Караџићу, бившем команданту Војске РС Ратку Младићу, некадашњем лидеру Срба у Хрватској Горану Хаџићу и лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу.

О жалбама на те пресуде, међутим, одлучиваће судије Механизма.

У данашњем поднеску, Караџић је затражио да оптужбе против њега буду одбачене, аргументујући да Савет безбедности УН није имао право да судска овлашћења Трибунала пренесе на Механизам који је стога, како он сматра, нелегалан.

Механизам, према одбрани, нема овлашћења да разматра и одлучује о жалби коју ће Караџић уложити на првостепену пресуду.

Караџић је у поднеску подвукао да је Савет безбедности овлашћења Трибунала "угасио" и, истовремено, их пренео на "нови Трибунал" за чије креирање није ни био надлежан.

Подсећајући да је, формирајући хашки Трибунал 1993. године, Савет безбедности УН оценио да су догађаји у бившој Југославији "претња миру и безбедности", према члану 7. своје Повеље, одбрана је нагласила да је било неопходно утврдити да ли је та претња постојала и 2010. године када је Савет основао Механизам, односно "нови Трибунал".

"Да ли би било разумно 2010. бомбардовати Бања Луку због догађаја из 1992-95? Да ли би било разумно наметнути економску блокаду Републике Српске данас у одговору на догађаје 1992-95? Како, онда, може бити разумно искористити овлашћења из поглавља 7. Повеље Савета безбедности УН за стварање новог Трибунала да суди за злочине почињене 1992-95?", питао је Караџић.

Став одбране је и да стварање Механизма не може бити оправдано потребом да се оконча рад Трибунала.

"Иако је Савет безбедности имао право да створи Трибунал и овласти га да оконча свој рад, 2010. је формирао потпуно нови Трибунал са новим статутом, новим правилима о поступку и доказима, новим судијама, новим секретаром и новим тужиоцем", наведено је у поднеску.

Напомињући да је Савет безбедности могао да задржи Трибунал до завршетка свих жалбених поступака или да наложи окончање незавршених поступака пред судовима у бившој Југославији, одбрана је закључила да "зато што 2010. у бившој Југославији није постојала трајна претња миру и стабилности, Савет безбедности није имао власт да створи нови Трибунал да суди у тим поступцима".

Караџић наводи и да му је правилима Механизма ускраћена правна помоћ у вредности од 230.000 евра од оне коју тренутно ужива.

"Нова правила ће негативно утицати на Караџићево право на правичан и брз жалбени поступак", оценила је одбрана у поднеску расправном већу.

Тражећи одбацивање свих оптужби, Караџић је назначио и да "не би имао примедби" да, пре тога, Савет безбедности УН, у року од два месеца, одлучи да ли ће му омогућити да се жали пред Трибуналом или да о његовој жалби одлучи неки суд у бившој Југославији.