Жалба на пресуде Станишићу и Симатовићу

Жалбу на првостепену ослобађајућу пресуду, којом су бивши шеф Службе државне безбедности Србије Јовица Станишић и његов помоћник Франко Симатовић - Френки ослобођени кривице за злочине над несрбима у Хрватској и БиХ, 1991-95, уложило је тужилаштво Хашког трибунала.

У жалби, коју је потписао главни тужилац Серж Брамерц, тужилаштво оцењује да је првостепено веће погрешило у примени закона и тумачењу чињеница када је утврдило да Станишић и Симатовић нису били учесници у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био насилни прогон српског становништва са великих делова територије Хрватске и БиХ, чињењем злочина.

По жалби, судије нису дале "разумно образложење" те одлуке, нити су у обзир узеле "релевантне доказе" о томе да су Станишић и Симатовић делили злочиначку намеру других учесника у том подухвату.

Тужиоци тврде и да је, притом, расправно веће применило погрешне правне стандарде и да није размотрило целину доказног материјала.

"С обзиром на доказе, ниједно разумно расправно веће није могло донети такав закључак. Једини разуман закључак је да су Станишић и Симатовић делили заједничку злочиначку намеру", истиче се у жалби.

Тужилац Брамерц жалио се и на налаз првостепене пресуде да Станишић и Симатовић нису помагали и подржавали злочине почињене над несрбима у Хрватској и БиХ зато што њихова помоћ, укључујући и слање "црвених беретки" на ратишта, није била "директно усмерена" на чињење злочина.

У жалби се оцењује да је стандард "директне усмерености" погрешно примењен - као и у правоснажној ослобађајућој пресуди генералу Момчилу Перишићу - и да одступа од дугогодишње судске праксе Трибунала.

"На основу других налаза самог расправног већа и целокупности доказног материјала, једини разумни закључак је да су Станишић иж Симатовић помогли и подржали злочине из оптужнице", тврди тужилаштво.

У трећој основи жалбе, тужиоци су оценили да је погрешан и налаз из првостепене пресуде да Станишић и Симатовић нису одговорни за злочине у источној Славонији, Зворнику, Бијељини и Санском Мосту. Изведени докази, по тужилаштву, показују, насупрот томе, да су "својим делима и пропустима" Станишић и Симатовић "значајно допринели спровођењу заједничке злочиначке намере" у тим општинама, преко локалне Територијалне одбране, полиције и Српске добровољачке гарде коју је предводио ЗЗељко Ражнатовић-Аркан.

Тужилаштво у закључку тражи од жалбеног већа да преиначи налазе првостепене пресуде, утврди да су Станисић и Симатовић "дали значајан допринос" удруженом злочиначком подухвату, те злодела помагали и подржавали.

По тужиоцима, жалбено веће би Станишића и Симатовића требало да прогласи кривим, по свим тачкама оптужнице, за прогон, убиства, депортацију и присилно премештање несрпског становништва из делова Хрватске и БиХ, 1991-95, и осуди на "примерене" казне.

Подробнију верзију жалбе на првостепену пресуду Станишићу и Симатовићу, тужилаштво ће уложити накнадно.

Бивши начелник службе ДБ Јовица Станишић и командант Јединице за специјалне операције те службе Франко Симатовић ослобођени су кривице у првостепеном поступку у Хашком суду, 30. маја.

Веће је пресудило да њих двојица нису одговорни за усмеравање, организовање, опремање, обучавање, наоружавање и финансирање јединица Државне безбедности Србије, које су, како се наводи у оптужници, убијале, прогониле и депортовале цивиле Хрвате, босанске муслимане, босанске Хрвате и друге несрбе из БиХ и Хрватске од 1991. до 1995. године.

Станишић и Симатовић су у притвору Хашког трибунала били 10 година, од пролећа 2003. године, али су често били привремено пуштани на слободу током трајања првостепеног процеса.