Салапура: Нисам знао за убијања Муслимана

На суђењу Радовану Караџићу у Хагу, бивши шеф Обавештајне управе Гчавног штаба војске Републике Српске Петар Салапура тврдио је да месецима није знао за масовна убиства Муслимана из Сребренице које је починила восјка ВРС.

Пуковник Салапура је, као сведок Караџићеве одбране, потврдио је да је био у Сребреници и видео мноштво заробљеника два дана после пада енклаве у руке ВРС, 13. јула 1995.

Рекао је, међутим, да је за злочине над муслиманским мушкарцима сазнао тек у децембру те године или почетком 1996. године.

По ранијим пресудама Трибунала и оптужници против Караџић, српске снаге су организовано стрељале око 7.000 сребреничких Муслимана у данима пошто су 11. јула 1995. заузеле ту енклаву која је била под заштитом УН. У то време, Караџић је био председник РС и врховни командант њених оружаних снага.

Одговарајући на питања тужитељке Каролине Еџертон, Салапура је прихватио да је "по струци" био надређен 10. диверзантском одреду при ГШ ВРС, чији су припадници учествовали у убиству 1.500 Муслимана на фарми Брањево и у селу Пилица код Зворника, 16. јула 1995. године.

Обавештајна управа, међутим, по њему, "није имала ништа" са ангажманом тог одреда у нападу на Сребреницу, који је затражио тадашњи командант Дринског корпуса ВРС Радислав Крстић, а одобрио командант ВРС Ратко Младић.

Трибунал је генерала Крстића правоснажно осудио на 35 година затвора због помагања и подржавања геноцида у Сребреници. У току је суђење генералу Младићу, који је оптужен за геноцид.

Потврђујући да је с командантом Одреда Милорадом Пелемишом разговарао у августу 1995. године, сведок је тврдио да тема тог разговора нису била убиства заробљеника у Сребреници, већ офанзива хрватских снага на Книн.

За умешаност Дражена Ердемовића и других чланова Одреда у стрељање Муслимана, Салапура је, како је посведочио, од Пелемиша сазнао тек у време када је Ердемовићево признање почело да се појављује у јавност, у децембру 1995. или јануару 1996. године.

"Рекао сам Пелемишу, ко год да је учествовао и ангажовао те људе, нека одговара", казао је Салапура и напоменуо да је од Пелемиша тражио да од тих људи узме изјаве, али да не зна да ли их је и узео.

На тврдњу сведока да су заробљенике убијали поједини припадници Одреда који је био у том тренутку распуштен као јединица, тужитељка Еџертон цитирала је исказ једног од убица, Франца Коса, да су им одлазак на Брањево наредили командир Пелемиш и официр ГШ ВРС близак генералу Младићу, Драгомир Пећанац.

"То сад први пут видим", одговорио је Салапура.

У јулу сведочење Франца Коса

Франц Кос би, по најави Караџића, као сведок одбране пред Трибуналом требало да се појави у јулу. Државни суд БиХ у Сарајеву осудио је Коса на 35 година затвора.

Пуковник Салапура изјавио је да о оптужбама да је ВРС масовно стрељала заробљенике није, у међувремену, чуо ни из медија, ни од колега из ГШ ВРС.

"Нико преда мном није ни реч изговорио" о томе, вероватно зато што су се "згражали", рекао је сведок, потврђујући, међутим, да је, због обима операције пребацивања и стрељања заробљеника, већина у ГШ морала за то знати.

Тврдњу заступнице оптужбе да је заташкавао злочин тиме што је од МУП-а РС затражио да убицама из 10. диверзантског одреда изда лажне личне исправе, Салапура је одбацио.

Међутим, није могао да изложи други јасан разлог због којег је потписао захтев да се осморици припадника Одреда да лажни идентитет.

"Циљ је био да ти људи буду приведени правди, али не да било ко преузме ту улогу или их ликвидира, да почисти трагове. То је био циљ, а не да избегну правди", рекао је Салапура.

Напоменуо је да у захтеву "није могао да напише" јер му је "страшно било" да су "ти људи починили такве злочине".

Као и на суђењу генералу Младићу, где је прошле недеље био сведок оптужбе, пуковник Салапура остао је при исказу да се у Сребреници 13. јула 1995. године састао с Младићем како би му пренео сазнање да ће Хрватска војска почетком августа 1995. напасти Книнску крајину и наставити офанзиву у РС.

Након што је Салапура завршио исказ, сведок Караџићеве одбране Чедо Зеленовић негирао је одговорност локалних српских власти за злочине над Муслиманима у пролеће 1992. године.

Исто као претходни сведоци, Зеленовић је тешка злодела из оптужнице приписао паравојним формацијама, попут "гарде" Жељка Ражнатовића -Аркана и "жутих оса" које, по њему, нису биле под контролом власти.

Одбрану пред Трибуналом, Караџић ће наставити сутра.

Оптужница га терети и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95. године.