Официр ВРС одбио да стреља Муслимане

У наставку суђења Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, сведок оптужбе Срећко Аћимовић изјавио је да је као официр Војске Републике Српске, у јулу 1995. године, два пута одбио наређење да стреља Муслимане заробљене у Сребреници.

Тадашњи командант ВРС, генерал Младић, оптужен је за геноцид над око 7.000 Муслимана у данима пошто је та војска, 11. јула 1995. године, заузела Сребреницу, "заштићену зону" УН.

Аћимовић, који је у то време био командант једног од батаљона Зворничке бригаде ВРС, посведочио је да му је писано наређење за стрељање заробљеника два пута стигло из команде бригаде, у ноћи између 14. и 15. јула 1995. године.

"Заповеђено је да обезбедимо један вод војника који ће бити употребљен за егзекуцију заробљеника... Ја сам то одбио", рекао је Аћимовић.

Назначио је да је наређење стигло из команде бригаде или од њеног безбедносног официра Драга Николића.

Николић га је, затим, позвао телефоном и наложио му да сутрадан ујутро дође код школе у селу Рочевић, где су заробљеници били затворени.

Раније тог дана, 14. јула 1995. године, Аћимовић, који је и сам из Рочевића, уверио се да су у школи неки од заробљеника већи били убијени, пошто су га на то упозорили локални поп и председник месне заједнице.

Како је изјавио, код школе је затекао непознате војнике ВРС и видео "неколицину тела", док су из гимнастичке сале заробљеници запомагали за воду и тоалет.

Када је позвао команду бригаде, главни безбедносни официр Дринског корпуса ВРС Вујадин Поповић рекао му је да ће заробљеници следећег дана бити "размењени".

Када се сутрадан, 15. јула 1995. године, Аћимовић појавио код школе, пуковник Поповић је, међутим, од њега затражио да обезбеди војнике који би стрељали заробљенике.

Одбијајући тај захтев, Аћимовић је, како је посведочио, Поповићу препоручио да заробљенике врати одакле их је довео, а затим се вратио у команду свог батаљона.

"Кад је транспорт почео, ја сам био у команди, али сам чуо да су заробљеници одведени недалеко од касарне Стандард у Козлуку, где је извршена егзекуција", рекао је Аћимовић.

Пуковника Поповића Трибунал је 2010. године неправоснажно осудио на доживотни затвор због геноцида у Сребреници.

Поручнику Николићу изречена је казна од 35 година затвора због помагања и подржавања тог геноцида.

У Козлуку је, према тој пресуди и оптужници против Младића, стрељано око 500 муслиманских мушкараца из школе у Рочевићу.

Тужиоци ће извођење доказа против Младића наставити сутра.

Младић је оптужен и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95. године.