Тужиоци оспоравали налазе Суботићеве

Унакрсно испитујући балистичког вештака одбране Зорицу Суботић, тужиоци су на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом оспоравали њен налаз да Војска Републике Српске није испалила гранате које су, 1992-95. године, изазвале цивилне жртве у Сарајеву. Она је, међутим, остала при свом исказу.

Оптужница Караџића, који је у то време био председник Републике Српске и врховни командант ВРС, терети за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајпреских напада, 1992-95.године.

Током детаљног испитивања о техничким детаљима, заступници оптужбе настојали су да покажу да је вештак одбране своје закључке извела погрешно интерпретирајући резултате истрага које су о експлозијама у Сарајеву  одили Унпрофор и тамошња полиција.

Негирајући ту тврдњу, Суботићева је остала при сведочењу да је тим истрагама било погрешно утврђено да су гранате у више инцидената биле испаљене из правца у којем су били положаји ВРС.

По оптужници, пројектил који је 12. јула 1993. године убио 13 грађана у реду за воду у Сарајеву, долетео је са српских положаја, као и гранате од којих је на фудбалској утакмици на Добрињи, 1. јуна 1993, страдало 10 особа.

ВРС је, како пише у оптужници, одговорна и за експлозије које су у сарајевском насељу Алипашино Поље, 22. јануара 1994. године, убиле шесторо деце, а раниле пет особа.  Војска под Караџићевом врховном командом испалила је, по тужиоцима, и три гранате које су у насељу Добриња, 4. фебруара 1994, убиле осам, а раниле 18 грађана.

Суботићева је, међутим, одговарајући на питања тужилаца, тврдила да истрага сарајевске полиције и међународних снага ни у једном од тих случајева није утврдила тачан правац из којег су гранате долетеле или даљину с којих су биле испаљене.

Вештак одбране је за једну од експлозија на Добрињи, тврдила да је, по траговима, била изазвана гранатом која је била положена на тло, а затим активирана.

Тужиоци су оповргавали и тврдњу Суботићеве да су модификоване авио-бомбе које је на Сарајево испаљивала ВРС биле прецизне и да су погађале зоне у којима су били војни циљеви.

Суботићева је, у главном исказу, тврдила да страдање цивила на Маркалама у фебруару 1994. није изазвала минобацачка граната, него "статички активирани" подметнути експлозив.

Изјавила је и да није могуће да другу експлозију испред Маркала, у августу 1995. године, изазове минобацачка граната, а да њен лет не сними радар Унпрофора и да се не чује звук испаљења, како тврди тужилаштво.

По оптужници против Караџића, гранате су у оба случаја на Маркале долетеле са положаја ВРС. У првој експлозији на пијаци, 5. фебруара 1994. године, погинуло је 66, а рањено више од 140 грађана.

Друга експлозија, испред Маркала, убила је, 28. августа 1995, 43 особе, а ранила 75 грађана.
Суђење Караџићу у Хагу биће настављено у уторак, 21. маја.

Караџић је оптужен и за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95. године.