Ђорђевићево извињење због злочина

Током расправе о жалбама на првостепену пресуду пред Хашким трибуналом, бивши помоћник министра унутрашњих послова Србије Властимир Ђорђевић изјавио је да су на Косову 1999. године почињени злочини над Албанцима и извинио се жртвама и расељеним цивилима.

Пензионисани генерал Ђорђевић потврдио је и да је учествовао у прикривању тела убијених Албанаца, нагласивши да се због тога каје.

Ђорђевић (64) је то рекао на крају расправе о жалбама коју су његова одбрана, али и тужилаштво, уложили на првостепену пресуду којом је због прогона и других злочина над косовским Албанцима осуђен на 27 година затвора.

Одбрана је затражила да Ђорђевићу казна буде смањена, а тужилаштво да му жалбено веће изрекне казну доживотног затвора.

"Извињавам се свим жртвама и расељеним лицима" због почињених злочина, рекао је генерал Ђорђевић, напомињући, међутим, да је за те злочине први пут сазнао када му је речено за тела  у Дунаву код Текије и у језеру Перућац.

Потврђујући да је, затим, био учесник у тајном покопавању лешева у бази Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) МУП Србије у Батајници, Ђорђевић је признао да се "није успротивио прикривању злочина" и да није покренуо истрагу о починиоцима зато што "није имао снаге" да се супротстави тадашњем министру унутрашњих послова Влајку Стојиљковићу.

"Кајем се што се нисам супротставио министру... Због тога се осећам кривим... Имао сам одређену улогу у свему томе и сматрао сам да треба да будем кажњен", подвукао је Ђорђевић.

Као једини разлог због којег није признао кривицу пред Трибуналом, навео је, међутим, то што му је и оптужницом, а затим и првостепеном пресудом, приписана много већа улога у злочинима на Косову од оне коју је, како је тврдио, реално имао.

Ђорђевић је тврдио да је већи део рата на Косову провео у Београду и да није могао да наређује тадашњем команданту Штаба МУП-а Србије на Косову Сретену Лукићу. Тај штаб, Ђорђевић је назвао "министровим". Он је подсетио и да није био члан "заједничке команде" МУП-а Србије и Војске Југославије на Косову.

Тврдећи да је у то време био "маргинализован", Ђорђевић је, алудирајући на стотине тела убијених на Косову у чијем је прикривању учествовао, изјавио и да "претпоставља" да због тога "није предузео мере да утврди ко је то урадио".

"Схватам да сам тиме нанео још више бола свима који су изгубили своје најмилије и жао ми је због тога", закључио је Ђорђевић.

Хронологија суђења

Трибунал је 23. фебруара 2011. генерала Ђорђевића првостепеном пресудом прогласио кривим, по свим тачкама оптужнице, за присилно премештање, депортације, убиства и прогон Албанаца са Косова у првих шест месеци 1999, када је он био начелник Ресора јавне безбедности МУП Србије и помоћник министра унутрашњих послова.

Та кривична дела квалификована су као злочини против човечности и кршење закона и обичаја рата.

Пресудом је утврђено да је генерал Ђорђевић одговоран за протеривање стотина хиљада косовских Албанаца, као и за убиство и премештање тела најмање 724 албанска цивила у масовне гробнице у Батајници, Петровом Селу код Кладова и код језера Перућац у околини Бајине Баште. Прикривање лешева као доказа злочина наредио је тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић, пресудио је Трибунал.

Ти злочини, по пресуди, почињени су у оквиру удруженог злочиначког подухвата чији је циљ био трајно и насилно уклањање албанског становништва с Косова ради промене етничке равнотеже и обезбеђивања трајне српске контроле у покрајини.

Генерал Ђорђевић, по пресуди, имао је ефективну контролу над полицијским снагама на Косову и знао је за њихова злодела.

Суђење Ђорђевићу почело је у Хагу 27. јануара 2009, а тужиоци су извођење доказа завршили у октобру те године. Завршне речи оптужбе и одбране одржане су у јулу 2010.

Генерал Ђорђевић је, после вишегодишњег скривања, ухапшен 17. јуна 2007. у Будви, после чега су га власти Црне Горе изручиле Трибуналу.

У првом појављивању пред Трибуналом, изјавио је да није крив за злочине за које је оптужен.

По истој оптужници, суд у Хагу је у фебруару 2009. на 22 године затвора неправоснажно осудио бившег потпредседника Владе СРЈ Николу Шаиновића, генерала Војске Југославије Небојшу Павковића и полицијског генерала Сретена Лукића.

За помагање и подржавање злочина над косовским Албанцима, тада су на по 15 година затвора осуђени бивши начелник Генералштаба ВЈ Драгољуб Ојданић и командант Приштинског корпуса Владимир Лазаревић.

Сви су на пресуде уложили жалбе, а апелациони поступак је у току. Милана Милутиновића, који је 1999. био председник Србије, Трибунал је правоснажно ослободио кривице за злочине над Албанцима.

За злочине на Косову био је оптужен и тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић. Суђење Милошевићу, које је почело у фебруару 2002, није завршено због његове смрти у марту 2006.

Влајко Стојиљковић, кога је Трибунал такође оптужио за злодела над косовским Албанцима, починио је самоубиство у Београду 2001.