Мартић: Није постојао злочиначки подухват

У наставку суђења Радовану Караџићу у Хагу, бивши председник самопроглашене Републике Српска Крајина Милан Мартић негирао је постојање удруженог злочиначког подухвата протеривања несрба са територија БиХ и Хрватске у циљу стварања уједињене српске државе, од 1991. до 1995 године.

Мартић сведочи у одбрану тадашњег председника Републике Српске Радована Караџића. Караџић је оптужен, а Мартић правоснажно осуђен за учешће у том злочиначком подувхату.

На сведочење у Хаг, Мартић је доведен из Естоније, где издржава казну од 35 година затвора на коју га је Трибунал правоснажно осудио 2008. године због прогона и других злочина над хрватским цивилима у Книнској крајини и ракетних напада на Загреб, 1991-95.

"Апсолутно тврдим да никаквог удруженог злочиначког подухвата није било и да је то обична конструкција овог суда", рекао је Мартић.

У писаној изјави, уведеној у спис, Мартић је тврдио и да је Караџићев циљ било "очување Југославије" мирним путем.

"Изузетно толерантни" лидер босанских Срба, по Мартићу, није желео да створи "чисто српску територију", нити је имао план "за протеривање Муслимана и Хрвата".

Мартић је, као доказ за то, навео да се Караџићу свиђао "нефундаменталистички приступ" лидера Муслимана у Цазинској крајини Фикрета Абдића, с ким се више пута састајао.

"Бабић склон параноји"

Велики део изјаве, Мартић је посветио oповргавању сведочења свог некадашњег сарадника и вође Срба у Хрватској Милана Бабића, којег је назвао "болесним човеком" склоним "параноји" и "нарцисоидности".

По сведоку, нетачна је Бабићева тврдња да су Караџић и тадашњи председник Србије Слободан Милошевић планирали да сецесију Хрватске и БиХ искористе за насилно заузимање територија које су сматрали српским.

Напротив, посведочио је Мартић, Милошевић и Караџић противили су се Бабићевој идеји о "уједињењу српских крајина" у Хрватској и БиХ.

Мартић је негирао и Бабићев исказ да се ЈНА укључила у рат како би протеривала Хрвате и заузимала територије.

Бабић је 2006. починио самоубиство вешањем у притвору Трибунала у Схевенингену, док је као сведок оптужбе давао исказ на суђењу Мартићу.

Трибунал је Бабића 2003. осудио на 13 година затвора, пошто је признао кривицу за прогон Хрвата из Книнске крајине. Бабић је сведочио против бившег председника Србије Слободана Милошевића и Караџићевог сарадника Момчила Крајишника.

Мартић, који је у септембру 1991. био ухапшен у БиХ при транспорту оружја, тврдио је и да Караџић то хапшење није искористио за распиривање међунационалних напетости, него да је, супротно томе, позивао на удржаност.

Док га је унакрсно испитивао тужилац Алан Тигер, Мартић је потврдио да је правоснажно осуђен због учешћа у удруженом злочиначком подухвату. Мартић је, на фотографији коју му је показао тужилац, поред себе, идентификовао Караџића, Крајишника, Стојана Жупљанина, Јовицу Станишића и Франка Симатовића-Френкија.

"То су моји пријатељи", прокоментарисао је и затражио да фотографију, снимљену 1994. "на некој прослави", добије "за успомену".

Као учеснике у удруженом злочиначком подухвату, бившег председника Скупштине РС Крајишника и ратног шефа бањалучке полиције Жупљанина суд у Хагу осудио је за прогон несрба у БиХ на 20, односно 22 године затвора.

Бивши шеф Службе државне безбедности Србије Станишић и његов помоћник Симатовић, оптужени за протеривање Муслимана и Хрвата током ратова у Хрватској и БиХ, чекају на изрицање пресуде.

Тужилац Тигер наставиће унакрсно испитивање Мартића у понедељак, 13. маја.

Караџић је оптужен за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.