Холандски официр: Муслимани нису имали избора

Бивши помоћник команданта холандског батаљона Унпрофора у Сребреници Роберт Франкен изјавио је данас, на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, да Муслимани из Сребренице "нису имали другог избора" него да оду пошто је енклаву у јулу 1995. заузела Војска Републике Српске.

Тадашњи мајор Франкен посведочио је да је "избор" хиљада муслиманских избеглица, које су се пред наступајућом ВРС склониле у близини базе Унпрофора у оближњим Поточарима, био да "остану тако у гомили, без хране и воде" на великој врућини и "лагано умиру", или "да оду".

Рекавши да је био очевидац раздвајања муслиманских мушкараца од жена и деце, сведок је описао да су припадници ВРС те мушкарце затварали у "белу кућу" у Поточарима, а њихове торбе и личне предмете спалили.

Онемогућивши "плаве шлемове" да заштите издвојене мушкарце, ВРС је, по Франкеновим речима, муслиманске заробљенике пребацила у Братунац. Франкен је претходно сачинио списак са именима 251 мушкарца затвореног у "белу кућу" који је доставио вишој команди Унпрофора са захтевом да буде објављен.

Истовремено, пуковник Радислав Јанковић из Главног штаба ВРС рекао је Франкену да је заробљено 6.000 муслиманских мушкараца, у време када их је још око 1.000 било око базе Унпрофора у Поточарима.

Генерал Младић (70), као тадашњи командант ВРС, оптужен је за геноцид над више од 7.000 бошњачких мушкараца, као и за прогон хиљада жена, деце и стараца.

Франкен је изјавио и да су холандски "плави шлемови" пратили прва два конвоја са избеглицама, 12. јула 1995. године, али су им то затим онемогућили припадници ВРС.

Због спречавања припадника Унпрофора да прате конвоје и истраже злостављање заробљених мушкараца, Франкен се више пута жалио пуковнику Јанковићу, али без резултата.

Сведок је изјавио и да је 12-13. јула "добио извештаје о погубљењима" муслиманских мушкараца, прецизирајући да су његови војници пронашли девет тела, као и да је један од њих био очевидац једног убиства.

Потврђујући да је на захтев пуковника Јанковића 17. јула 1995. године потписао изјаву да је евакуација Муслимана била спроведена у складу са међународним прописима, Франкен је рекао да је то учинио да би ВРС дозволила евакуацију 59 рањеника из Сребренице. Ту изјаву назвао је "глупошћу зато што избеглице нису имале избора".

Уочи напада на Сребреницу, а нарочито у лето 1995.године, ВРС је "терорисала конвоје" са хуманитарном помоћи за цивиле и горивом и опремом за Унпрофор, због чега је способност холандских војника да обаве задатак била знатно умањена, посведочио је Франкен.

У јуну и почетком јула 1995. године, ВРС је у више наврата, по његовим речима, отварала пешадијску и артиљеријску ватру на енклаву, али и на посматрачке пунктове и базу Унпрофора.

Одговарајући на питања Младићевог браниоца Миодрага Стојановића, мајор Франкен потврдио је да Сребреница није била демилитаризована, супротно споразуму зараћених страна из 1993. године.

Прецизирао је да је 28. дивизија АБиХ у енклави имала "4.000-4.500" наоружаних припадника код којих су у мају 1995. године примећени ново аутоматско оружје и униформе "америчког типа". На сабирном пункту Унпрофора, по Франкену, било је око 200 пушака, као и два тенка АБиХ.

Упитан како је оружје улазило у енклаву, Франкен је рекао да су његови војници ноћу "чули хеликоптере", али да "нису могли установити" и "нису имали доказе" да је тим летелицама допремљено оружје. Истовремено, сведок је, како је рекао, имао информације, али "не и доказе" о испорукама војне опреме на аеродром у Тузли.

Холандски официр рекао је и да су напади АБиХ из Сребренице на ВРС и српска села у околини "апсолутно" представљали кршење споразума о демилитаризацији енклаве.

Младићев бранилац сутра ће завршити унакрсно испитивање сведока Франкена.

Генерал Младић оптужен је и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95 године.