Симић: Муслимани добровољно отишли из Сребренице

Сведок одбране Љубислав Симић изјавио је на суђењу Радовану Караџићу у Трибуналу Хагу да су Муслимани јула 1995. године добровољно отишли из Сребренице, пошто је ту енклаву заузела Војска Републике Српске.

Караџић (67), тадашњи председник РС и врховни командант њене војске, оптужен је за геноцид над око 7.000 сребреничких Муслимана и за прогон њихових породица.

Симић који је у то време био председник СО Братунац, рекао је да су 12. јула 1995, дан после пада Сребренице, представници Муслимана, на састанку са командантом ВРС Ратком Младићем у братуначком Хотелу "Фонтана", којем је присуствовао, сами тражили да буду евакуисани у Кладањ.

ВРС и локалне власти у томе су им, по сведоку, помогле, организујући транспорт. Нико, притом, муслиманско становништво није присиљавао да оде, рекао је он.

На том састанку чији је снимак тужилаштво раније приказало, генерал Младић је Муслиманима поручио да могу "опстати или нестати".

Симић је за избијање сукоба у Братунцу 1992. окривио локалне Муслимане, али је потврдио да су затим стигли српски "добровољци" који су један број Муслимана затворили у основну школу, злостављали и убили.

Кризни штаб чији је Симић био члан, затим је преостале Муслимане евакуисао на Пале, а паравојске су се повукле после претњи полиције и војске. Те паравојске "нико није могао контролисати и сви су их се плашили", изјавио је сведок.

Тужилац Џулијан Николс предочио је Симићу да је пре састанка у Хотелу "Фонтана", Младић у његовом присуству већ затражио од цивилних власти да обезбеде велики број камиона и аутобуса за евакуацију 20.000 муслиманских избеглица из Поточара. Не негирајући да се састао са Младићем, сведок је одговорио да командант ВРС то није рекао пред њим.

"Ја сам био на састанку у 'Фонтани' и чуо представнике Муслимана да желе хитну евакуацију и да ће, ако се ништа не уради, ићи сами, неорганизовано. Колико сам ја видео горе у Поточарима, нико никога није присиљавао да уђе у аутобусе".

Заступник оптужбе тврдио је, приказујући део снимка са састанка на којем је Симић седео до Младића, да је то била "чиста пропаганда и позориште", зато што је одлука о протеривању Муслимана већ била донета.

Тужилац Николс је рекао да је представник становништва Сребренице Ибро Нухановић - са којим се сведок руковао и, како је сам напоменуо, "попио пиће", "убијен четири дана касније".

"Ја се не слажем са вама и не верујем да је тај састанак зато био организован", одговорио је Симић, подвукавши да он "никоме није могао гарантовати безбедност" и да су "то могле само ВРС и полиција".

Сведок је рекао да је чуо како Младић обећава Нухановићу: "Нема проблема, мој ће те ауто испратити ако буде све овако како смо се договорили".

Симић је потврдио да је у Поточарима где је однео воду и храну за хиљаде муслиманских избеглица из Сребренице, затекао "шокантан призор" и да су намирнице које је донео биле "кап у мору".

Потврдивши да су у енклави до пада били "узасни животни услови", Симић је, међутим, тврдио да није чуо за Караџићеву "Директиву 7" којом је наложио да ВРС за муслиманске цивиле створи управо такве услове "без наде у опстанак".

Симић је рекао да није знао ни да су заробљени Муслимани у десетинама аутобуса 13. јула 1995, допремљени у Братунац, нити да су ту преноћили, пре но што су сутрадан одведени на више локација код Зворника где су, по оптужници и ранијим пресудама Трибунала, стрељани.

Негирао је и да је знао за убиства те ноћи у братуначкој основној школи. За убиство "великог броја" муслиманских заробљеника у складишту задруге у селу Кравица, 13. јула 1995, Симић је, како је рекао, чуо идућег дана.

Тадашњи "цивилни повереник" за Сребреницу Мирослав Дероњић рекао му је да је о томе обавестио и "ове горе", односно Караџића. По оптужници, српске снаге су у Кравици убиле око 1.000 заробљених Муслимана што је био прво у низу масовних погубљења мушкараца из Сребренице.

На сугестију тужиоца Николса да се, по белешкама из Младићевог дневника, на састанку јуна 1992. Симић хвалио да су пре рата Муслимани били већина у Братунцу, а да "данас имамо два Муслимана", сведок је одговорио да је то рекао "иронично", да би скренуо пажњу на учинак српских паравојски.

У процесу против Караџића, за сутра је заказана расправа о жалби тужилаштва на одлуку којом је, на половини суђења, расправно веће бившег председника РС ослободило кривице по оптужби за геноцид над Муслиманима и Хрватима у седам босанских општина, изузимајући Сребреницу.