Читај ми!

Галић: ВРС само узвраћала Армији БиХ

Војска Републике Српске 1992-94. године је само одговарала на нападе Армије БиХ из Сарајева, гађајући војне, а не цивилне циљеве, рекао је сведок одбране Станислав Галић на суђењу Радовану Караџићу у Хагу.

Сведок одбране Станислав Галић изјавио је на суђењу Радовану Караџићу у Трибуналу у Хагу да је Војска Републике Српске 1992-94. године само одговарала на нападе Армије БиХ из Сарајева, гађајући војне, а не цивилне циљеве.

На питање Караџића о "успутним цивилним жртвама" у Сарајеву, генерал Галић који је тада био командант Сарајевско-романијског корпуса ВРС, одговорио је да су "у већини случајева биле сразмерне циљевима због којих је ватра била отварана", јавља дописник агенције Бета.

При узвраћању на ватру АБиХ, како је Галић рекао, "у неким случајевима било је прекомерног отварања ватре из артиљерије" зато што је "било тешко контролисати неке старешине".

Сведок је, међутим, поставио питање "ко је изазвао" цивилне жртве, сугеришући да је и АБиХ нападала сопствено становништво.

Трибунал је 2006. генерала Галића (70) правоснажно осудио на доживотни затвор због терорисања становништва Сарајева и у затвору је од хапшења 1999, на сведочење је доведен из Немачке, где издржава казну, те је рекао да је по занимању "затвореник у Фрајбургу", а представио се као "генерал-потпуковник ВРС и генерал-мајор Војске Србије у пензији".

Рекавши да је "ратовање у Сарајеву за сваког борца и цивила представљало ноћну мору", Галић је тврдио да се његов корпус само бранио од напада АБиХ из Сарајева. Циљ СРК био је "одбрана већинске српске територије и заштита народа, не само српског, него свих на том простору".

Припадници "14 бригада АБиХ" у Сарајеву били су "измешани с цивилима" и због тога у граду није било искључиво "цивилних зона", рекао је Галић.

Узвраћајући на нападе из града, "желели смо да гађамо циљ који је дејствовао на нас", рекао је сведок, нагласивши да је наредио "да се цивили и цивилни објекти не смеју узимати за циљ", уз напомену: "колико је то у Сарајеву било могуће".

Галић је рекао и да је "проблем био избор циља, разликовање (војника од цивила) и пропорционалност" ватре. "Тешко је било разликовати борца од цивила", зато што сви припадници АБиХ нису имали униформе, чак ни оружје.

Поштовање Женевских конвенција, снагама ВРС око Сарајева наредили су, по речима сведока, Главни штаб и врховни командант Караџић.

Галић је рекао да је упозоравао АБиХ да "не користи болнице, школе, вртиће...", али "проблем је био како узвратити на ту ватру, велики проблем била је Кошевска болница из које су минобацачи деловали.

"АБиХ користила је објекте Унпрофора да се иза њих маскира", посведочио је Галић.

Уколико би приметио да је било цивилних жртава, наређивао би да његове јединице прекину паљбу, рекао је сведок.

За време примирја, Галић тврди да је наређивао да његови војници не одговарају на учестале провокације АБиХ: "Нисмо увек 100 одсто успевали да зауставимо те одговоре и узвраћање ватре, али у суштини смо успевали".

Сведок је назначио да је било тешко контролисати "снајперску... заправо стрељачку ватру", напоменувши да СРК није имао посебну снајперску јединицу, већ "нешто снајпера".

Војни посматрачи УН који су надгледали употребу артиљерије СРК, по Галићевој изјави, никада нису уложили протест због њене злоупотребе.

Протесте Унпрофора из Сарајева - за које је сугерисао да су делимично могли бити изазвани и ватром АБиХ по граду - Галић каже да је одмах проверавао. Из подређених јединица добијао је одговор да су узвратиле на напад АБиХ или да нису отварале артиљеријску ватру.

АБиХ је ватром провоцирала СРК увек када би у Сарајеву били високи страни званичници, "само да би изавала реакцију и показала: 'Ето, како нам стварају пакао у Сарајеву' ", рекао је Галић.

Оценивши да је "живети и радити у Сарајеву за сваког човека био велики пакао", сведок је казао да су он и његови војници због тога пратили преговоре и надали се мировном решењу. Као једно од решења које се очекивало навео је "размену територија Сарајево за Подриње".

Генерал Галић, сведочење ће наставити сутра, пошто судије саслушају другог сведока Караџићеве одбране, Љубисава Симића.

Оптужница Караџића (67) терети и за геноцид у Сребреници; за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце мировних снага УН, 1992-95. године.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 17. мај 2024.
15° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара