Суђење Караџићу, сведок негирао злостављање муслимана

У наставку суђења Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, сведок одбране Сонибој Шкиљевић потврдио је да су од 1992. до 1995. године из затвора Кула код Сарајева муслимански ратни заробљеници и цивили упућивани у размену, али је негирао да су у Кули злостављани или понижавани.

Шкиљевић, који је од децембра 1992. године био управник тог затвора, сведочио је да ни представници Црвеног крста који су "свака два месеца" обилазили затворене никада нису уложили ниједан протест због поступања према њима.

Примедбе, по сведоковим речима, није имао ни британски политичар Педи Ешдаун, који је са Караџићем и десетинама страних новинара обишао затворенике у августу 1992. године.

Према оптужници која Караџића, бившег председника Републике Српске, терети за прогон несрба широм БиХ, у Кули су биле незаконито притворене хиљаде Муслимана протераних из сарајевских насеља под српском контролом, али из других крајева БиХ, пре него што би били пребачени у Сарајево.

У оптужници пише да су у Кули, у априлу 1992. године убијена најмање двојица притворених, као и да су до новембра исте година на принудном раду погинула још тројица затвореника.

Затварање било у надлежности војске 

Шкиљевић је посведочио да није знао за "правни основ" за затварање муслимана будући да је то било у "искључивој надлежности војске" која их је и довела.

Потврдио је да је Војска РС одводила затворенике да раде, али је истакао да није знао шта. Затвореници му се, како је изјавио, нису жалили, већ су, напротив, сами тражили да иду на рад.

Неки од ратних заробљеника, по речима сведока, погинули су у гранатирању којем је Армија БиХ подвргавала затвор у Кули и његову фарму, а неки док су радили ван круга казнено-поправног дома.

Према његовој изјави, у Кули су, поред ратних заробљеника, смештани и муслимански цивили који су, одвојени од ратних заробљеника, чекали "размену", односно прелазак у Сарајево, које је контролисала Армија БиХ.

Оптужени Караџић је то назвао "угошћавањем цивила који чекају на прелаз у муслимански део града".

Прецизирајући да су цивили остајали у Кули "од пет дана до два-три месеца, док не оду у размену", Шкиљевић је рекао да се "то звало спајање породица". Размене, коју су организовале комисије РС и власти у Сарајеву, спровођене су под надзором УНХЦР-а, тврдио је сведок.

Муслиманска страна одбијала да прихвате затворенике 

Сведок је рекао и да је у децембру 1992. године у Кулу са Мањаче доведена група од 130 ратних заробљеника ради размене, али да су они у затвору остали до 1994. године зато што је муслиманска страна одбијала да их прихвати.

Тужитељка Катрина Густавсон сведоку је, током унакрсног испитивања, сугерисала да многи од затворених у Кули нису били "ратни заробљеници", већ претежно муслимански "цивили који су живели на српској територији". Подсетила га је да је то и сам изјавио истражитељима хашког тужилаштва 2003. године.

"Цивили нису хапшени ни затварани, већ су доведени у затвор ради спајања породица", одговорио је Шкиљевић, тврдећи да су Муслимани сами изразили жељу да пређу на територију под контролом њихових снага. 

Показујући документе о пребацивању читавих муслиманских породица из Рогатице у Сарајево, заступница оптужбе је питала "ко се ту спајао с ким". 

Шкиљевић је одговорио да се тим питањем није бавио он већ комисије за размену РС и БиХ и УНХЦР.

"То су радили без нас. Ми смо само били на услузи да код нас преноће док не пређу у Сарајево. То је била наша помоћ њима, на одређен начин", рекао је Шкиљевић. 

Пошто му је тужитељка предочила изјаву бившег шефа комисије за размену РС Драгана Булајића, да је кроз затвор у Кули "прошло 10.000 цивила", Шкиљевић је узвратио да је Булајић "погрешно сведочио" о томе на процесу против њега пред судом у Сарајеву.

"Ја сам рекао да је то погрешно и да је било 119 цивила. Он се сложио", рекао је сведок.

Суђење Караџићу биће настављено сутра сведочењем председника РС Милорада Додика.

Караџић (67) оптужен је и за геноцид у Сребреници, терорисање становништа Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, од1992. До 1995. године.