Сведок: Муслимани одлазили добровољно

Низ сведока одбране Радована Караџића који су пред Хашким трибуналом оповргавали оптужбу о прогону муслимана из Бијељине од 1992. до 1995. године, наставио је Драгомир Љубојевић који је изјавио да су муслимански мештани из тог града одлазили добровољно, у оквиру "хуманог пресељења".

Према оптужници против тадашњег председника Републике Српске, српске снаге, предвођене Жељком Ражнатовићем-Арканом, у априлу 1992. године су насилно заузеле Бијељину, убивши притом 48 муслимана, а несрпско становништво затим је протерано.

Сведок Љубојевић, који је 1996. године постао председник СО Бијељина, то jе негирао, тврдећи да су муслимани својом вољом одлазили из града у нади да ће другде имати бољи живот.

Као узрок одласка муслиманских мештана, сведок је навео и да је у Бијељину дошло око 50.000 Срба протераних из других крајева БиХ.

У унакрсном испитивању, тужитељка Хилдегард Ерц-Рецлаф је питала сведока да ли је знао да "мајор" Војкан Ђурковић, близак Ражнатовићу, протерује муслимане из Бијељине.

Љубојевић је одговорио да то да није знао, али и да то "не може искључити".

Заступница оптужбе је сведоку, потом, предочила извештаје Црвеног крста да је Ђурковић прогнао више од од 2.500 Муслимана из Бијељине.

Узвративши да "извештај није тачан" и да му "није познато да се то дешавало", Љубојевић је, затим, рекао да се "пресељење често дешавало уз сагласност муслимана".

То је назвао "хуманим пресељењем", у околностима када је "Бијељина била пребукирана" због великог броја српских избеглица, а "живот изузетно тежак".

Тужитељка Ерц-Рецлаф, сведоку је предочила и документ по којем је сам Караџић покренуо истрагу против Ђурковића, на шта је Љубојевић одговорио да је "о томе било говора" када је постао председник општине, али да Ђурковић никада није био осуђен ни за шта.

На сугестију оптуженог Караџића, Љубојевић је посведочио и да "апсолутно није тачно" да су власти одобравале деловање Ђурковића и учествовале у исељавању.

Суђење Караџићу, оптуженом и за геноцид у Сребреници, биће настављено у идући понедељак, 25. март, када би, по обавезујућем налогу суда, у Караџићеву одбрану требало да сведочи генерал Војске РС у пензији Радислав Крстић.

Хашки трибунал је 2004. године генерала Крстића (64), који је за време рата у БиХ био командант Дринског корпуса ВРС, правоснажно осудио на 35 година затвора због помагања и подржавања геноцида у Сребреници.

Почетком фебруара, Крстић је у судници одбио да сведочи из, како је врдио, здравствених разлога.

Лекарским и психијатријским прегледима, које је наложило судско веће, потом је утврђено да не постоје медицински разлози који би Крстића спречавали да сведочи, а судије су његово сведочење заказале за 25. март.

Како је данас рекао председавајући судија Огон Квон, генерал Крстић је у писму расправном већу нагласио да не жели да сведочи. Веће је, по речима судије Квона, остало при својој одлуци.

Уколико одбије да сведочи, Крстић би могао бити оптужен за непоштовање суда, за које је запрећена казна до седам година затвора, глоба до 100.000 евра или обе.