Сведок: Муслимани одговорни за рат

Бивши председник Општине Бијељина Цвијетин Симић, сведочећи у одбрану Радована Караџића пред Хашким трибуналом, општужио муслиманску страну за избијање рата у том граду у пролеће 1992. године.

Симић је рекао да су паравојске које је формирала и наоружала Странка демократске акције крајем марта 1992, ступиле у "оружану побуну" против легалних власти.

Тадашњи вођа Српске демократске странке, Караџић (67) оптужен је, између осталог, за прогон Муслимана и Хрвата из 20 општина у БиХ.

По оптужници, српске паравојске предвођене јединицом Жељка Ражнатовића - Аркана су почетком априла 1992. године насилно преузеле контролу над Бијељином, убивши притом 48 цивила, претежно Муслимана.

Сведок одбране Симић изјавио је, међутим, да су муслиманске паравојне формације крајем марта 1992. "блокирале Бијељину" због чега су потом избили улични сукоби.

Симић је тврдио и да је лидер локалне СДА одбио да уклони барикаде и разоружа нелегалне формације, тражећи да у град дођу посматрачи УН. На основу тога, сведок је, како је рекао, закључио да вођство бијељинских Муслимана жели сукоб.

Према његовим речима, наоружани Муслимани преузели су контролу и над болницом у Бијељини, онемогућавајући медицинску негу грађанима.

Тврдње државних медија у БиХ - за које је тврдио да су били под контролом Муслимана - да су Срби напали Бијељину и изазвали "хиљаде муслиманских жртава", Симић је назвао "медијским лажима".

Сведок је изјавио да су, насупрот томе, муслимански лидери "оружану побуну" и "нападе" на легалну власт у Бијељини, док је та власт покушавала да ради у корист свих грађана.

Помоћ без обзира на националност

Симић ће сутра одговарати на питања тужилаца. Караџић је, пре Симића, пред судије, као сведока одбране, извео хирурга из Фоче Вељка Марића који је рекао да је у болници у том граду пружана помоћ и уточиште грађанима без обзира на националност.

Током унакрсног испитивања, тужиоци су сведоку предочили доказе да су у болницу била смештена муслиманска деца која су у селима око Фоче остала пошто су српске снаге протерале њихове породице. По тужиоцима, нека од те деце била су очевици убистава најмилијих.

Марић је одговорио да о тим догађајима "не зна ништа" зато што је све време радио у болници. Потврдио је, међутим, да је управа болнице иницирала да деца буду упућена на територију под муслиманском контролом "да би била доведена до својих родитеља".

Караџић је оптужен и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, од 1992 до 1995. године.