Одбрана тражи ослобађање Лукића

Одбрана бившег генерала МУП Србије Сретена Лукића затражила је од жалбеног већа Трибунала у Хагу да Лукића ослободи кривице за прогон Албанаца са Косова 1999. и преиначи првостепену пресуду којом је Лукић осуђен на 22 године затвора.

Лукићеви браниоци Бранко Лукић и Драган Иветић нагласили су, образлажући жалбу, да је првостепена пресуда заснована на "мноштву грешака" и да стога не може опстати или правда неће бити задовољена.

Одбрана је тврдила да је Лукић (58), као начелник штаба МУП Србије на Косову, радио у складу са својим законским овлашћењима, али да није имао ефективну команду и контролу над полицијским снагама.

Браниоци Лукић и Иветић негирали су и налаз првостепеног судског већа да је оптужени Лукић био важан учесник у удруженом злочиначком подувхату чији је циљ био прогон албанског становништва са Косова.

Првостепеном пресудом Трибунал је, 29. фебруара 2009. године, поред Лукића, на 22 године затвора осудио генерала Небојшу Павковића (66), који је био командант Треће армије Војске Југославије и потпредседника владе СРЈ Николу Шаиновића (64).

Шаиновић, Павковић и Лукић су пресудом означени као као кључни учесници "у заједничком злочиначком подухвату" насилног протеривања стотина хиљада албанских цивила са Косова од марта до јуна 1999, чији је циљ била - како је тврдила и оптужба - "промена етничке равнотеже ради задрзавања српске контроле" над покрајином.

Они су проглашени кривим по свих пет тачака оптужнице - за присилно премештање, депортације, убиства и прогон албанског становништва са Косова.

Одбрана се позива на случај "Готовина"

Бранилац Иветић се, тврдећи да Лукић није био учесник у злочиначком удружењу, цитирао ослобађајућу пресуду коју је Трибунал недавно изрекао хрватском генералу Анту Готовини, поништавајући првостепену пресуду којом је Готовина био осуђен на 27 година затвора због прогона српског становништва из Книнске крајине 1995. године. 

Насупрот првостепеној пресуди по којој је постојање удруженог злочиначког подухвата за прогон Срба било доказано и чињеницом да су Готовина и тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман унапред планирали померање становништва током Олује, жалбено веће је пресудило да је разумно објашњење могло бити и да су Готовина и Туђман планирали да законито склоне цивиле из ратне зоне ради њихове безбедности.

Адвокат Сретена Лукића сугерисао је да се исти аршин, као алтернатива првостепеној налазу о постојању удруженог злочиначког подувхата, може применити и на покрете албанског становништва на Косову 1999. године у околностима НАТО бомбардовања и сукоба снага безбедности са ОВК.

Бранилац Иветић рекао је и да није доказано да је Лукић икада имао намеру да присилно премести и депортује Албанце са Косова и да за доказивање те намере није довољно то што је он знао за "непотврђене злочине".

"Докази показују супротно - генерал Лукић настојао је да примени закон, а не да почини злочине, суочен са терористичком побуном, НАТО бомбардовањем и уз ограничена овлашћења која је имао", назначио је Лукићев адвокат.

Одбрана је тврдила да су полицијским акцијама на Косову 1998-99 командовали помоћници министра унутрашњих послова Властимир Ђорђевић и Обрад Стевановић, а не Лукић. Због злочина на Косову, Трибунал је генерала Ђорђевића неправоснажно осудио на 27 година затвора, а жалбени поступак је у току.

Лукић штитио суверенитет државе

Према речима браниоца, Лукић "није био близак" са тадашњим председником СРЈ Слободаном Милошевићем и министром унутрашњих послова Србије Влајком Стојиљковићем, "нити су му они веровали".

Осврћући се на налаз из првостепене пресуде да је циљ померања становништва било задржавање српске контроле над Косовом, бранилац Иветић је нагласио да је заштита суверенитета СРЈ "легитимни интерес државе" и "уставна обавеза".

Тужиоци су судије позвали да одбаце Лукићеву жалбу, зато што првостепено веће није погрешило осуђујући због "значајног доприноса" који је, "командујући полицијским снагама које су починиле масовне злочине на Косову", дао удруженом злочиначком подухвату.

Жалбена расправа биће окончана сутра, када ће и неправоснажно осуђени за злочине на Косову, имати прилику да се обрате судијама.

На по 15 година затвора, у фебруару 2009. Трибунал је због помагања и подржавања злочина на Косову, неправоснажно су били осуђени бивши начелник Генералштаба ВЈ генерал Драгољуб Ојданић (71) и командант Приштинског корпуса ВЈ генерал Владимир Лазаревић (63).

Бившег председника Србије Милана Милутиновића, Трибунал је ослободио кривице.

На пресуду су се жалили сви осуђени, али и тужилаштво. Генерал Ојданић недавно је повукао жалбу, прихватајући налазе из првостепене пресуде и казну, а затим је, у његовом случају, од жалбе одустало и тужилаштво.

Током расправе о жалби, ове седмице, ослобађање су затражили, пре Лукића, Шаиновић, Павковић и Лазаревић.

Шаиновић и Ојданић су у притвору Трибунала од пролећа 2002. године, када су се добровољно предали. Пошто ће му ускоро истећи две трећине правоснажне казне, генерал Ојданић има право да затражи превремено ослобађање.

Генерали Павковић, Лазаревић и Лукић добровољно су се предали суду 2005. године.

Првостепено суђење почело је 10. јула 2006, а завршено је у августу 2008. године. Током доказног поступка, тужиоци су извели 112, а одбрана 120 сведока.