Одбрана тражи ослобађање Лазаревића

Одбрана генерала Владимира Лазаревића тражи од Апелационог већа Трибунала у Хагу да га ослободи кривице за подржавање и помагање прогона Албанаца са Косова 1999. године и поништи првостепену пресуду којом је Лазаревић осуђен на 15 година затвора.

Позивајући судије да прихвате Лазаревићеву жалбу, браниоци Ђуро Чепић и Михајло Бакрач су тврдили да докази показују да је Лазаревић, као командант Приштинског корпуса Војске Југославије, поступао по закону у одбрани земље од ваздушних напада НАТО и терористичке ОВК.

Одбрана је, као недоказан, одбацила навод из првостепене пресуде да је Лазаревић био учесник удруженог злочиначког подухвата у циљу прогона албанског становништва са Косова.

Због помагања и подржавања присилног премештања и депортација Албанаца на Косову, Трибунал је 29. фебруара 2009. првостепеном пресудом на по 15 година затвора осудио генерале Лазаревића и бившег начелника Генералштаба ВЈ генерала Драгољуба Ојданића.

Да би Лазаревића осудило за помагање и подржавање злочина, првостепено веће морало је доказати да је он ту помоћ пружао свестан да ће она бити "директно усмерена" за чињење злочине, а, како је нагласила одбрана, докази говоре управо супротно. 

Осврћући се на грешке првостепеног већа, бранилац Михајло Бакрач је рекао да је током суђења морала бити доказана конкретна веза генерала Лазаревића и починилаца злочина на терену што, како тврди одбрана, није учињено. 

Бранилац Чепић нагласио је, позивајући се на документе, да је Лазаревић, током рата на Косову, "предузео све што је у његовој моћи" да се војници који су чинили кривична дела "казне и кривично и дисциплински".

Заступник одбране сугерисао је да о томе постоје многобројни докази, укључујући и Лазаревићева наређења.

Одбрана је цитирала Лазаревићева наређења из априла 1999. да се становништво које се "померило" током рата, нађе и заштити, и да се "спречи било какав даљи покрет", а цивили врате у насеља.

Узвраћајући на аргументе одбране, тужиоци су затражили одбацивање Лазаревићеве жалбе зато што одбрана није доказала да је првостепено веће починило грешку. Судије су биле "и претерано опрезне" када су генералу изрекле казну од 15 година затвора, оценио је
тужилац Матијас Маркушен.